Маслиново уље
From Wikipedia, the free encyclopedia
Маслиново уље се добија цеђењем плодова маслине и има широку употребу почев од кулинарства, козметологије и медицине до хришћанске традиције у којој се користи у обредима богослужења. Веома је цењено као дијететски производ због високог садржаја незасићених масних киселина и полифенола.
Кратке чињенице Композиција масти, Засићене масти ...
Композиција масти | |
---|---|
Засићене масти | |
Укупно засићених масти | Палмитинска киселина: 13,0% Стеаринска киселина: 1,5% |
Незасићене масти | |
Укупно незасићених масти | > 85% |
Мононезасићена | Олеинска киселина: 70,0% Палмитолеинска киселина: 0,3–3,5% |
Полинезасићена | Линолна киселина: 15,0% α-линолеинска киселина: 0,5% |
Особине | |
Енергија хране по 100 g (3,5 oz) | 3.700 kJ (880 kcal) |
Тачка топљења | −6,0 °C (21,2 °F) |
Тачка кључања | 299 °C (570 °F) |
Димна тачка | 190 °C (374 °F) (екстра девичанско)[1] 215 °C (419 °F) (девичанско)[2] 210 °C (410 °F) (рафинирано) |
Очвршшћава на 20 °C (68 °F) | Течно |
Релативна густина на 20 °C (68 °F) | 0,911[3] |
Вискозност на 20 °C (68 °F) | 84 cP |
Индекс преламања | 1,4677–1,4705 (девичанско и рафинирано) 1,4680–1,4707 (комина) |
Јодна вредност | 75–94 (девичанско и рафинирано) 75–92 (комина) |
Киселинска вредност | максимум: 6,6% (рафинирано и комина) 0,8% (екстра девичанско) |
Сапонификациона вредност | 184–196 (девичанско и рафинирано) 182–193 (комина) |
Пероксидна вредност | 20 (девичанско) 10 (рафинирано и комина) |
Затвори
Шпанија доприноси са скоро половином глобалне производње маслиновог уља; други велики произвођачи су Италија, Тунис, Грчка и Турска.[4] Потрошња по глави становника је највећа у Грчкој, а следе је Италија и Шпанија.