Међа (Житиште)

За другу употребу, погледајте страницу Међа.

Међа, раније Пардањ (мађ. ), је насељено место у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 623 становника.

Међа
Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Житиште
Становништво
— 2011.	623
— густина	17/
Географске карактеристике
Координате	45° 32′ 06″ С; 20° 48′ 21″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	81
Површина	48,7 2
Међа Међа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23234
Позивни број	023
Регистарска ознака

Географија

Међа је изграђена у источном делу општине, километар од државне границе према Румунији. Насеље се налази на 81 надморске висине.

Историја

Међа спада у ред најстаријих насеља у општини и у читавом Банату. Први пут се помиње под називом Пардањ 1247. године као манастирско место.

Године 1753. Пардањ је забележен као српско насеље. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године приметио да се место "Бардан" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.^[1] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту "Пардању" су записана четири свештеника, који су се служили само српским језиком. Били су то пароси, поп Велислав Живковић (рукоп. 1761), поп Арсеније Бранковић (1763), те два ђакона - Адам Живковић (1796) и Адам Бранковић (1796).^[2]

Половином 18. века у насеља се досељавају Мађари и Немци. Почетком 19. века постојала су два насеља — Мађарски Пардањ и Српски Пардањ. Два Пардања се уједињују у један 1907. године.

Након Првог светског рата, Версајским миром јуна 1919. године, Пардањ је припао Румунији. У саставу румунске државе остао је до 6. априла 1924. године када је ушао у састав Краљевине СХС. Румунске власти су приликом одласка однеле намештај из општинске болнице и посекле воћке у болничком парку,^[3] опљачкале су жито и стоку од становништва, као и железничку станицу и српску читаоницу.^[4] Национални састав становништва је тада био 1763 Немца, 1077 Срба, 165 Мађара и 4 Јевреја.^[5] У новој држави добија име Нинчићево, по министру Нинчићу, део је Подунавске области, затим Дунавске бановине.

После Другог светског рата на место Немаца досељавају се становници из Босне и Херцеговине. Новодосељени становници насељу дају име Међа због близине државне границе.

Демографија

У насељу Међа живи 935 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,6 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 486 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века style="padding: 0;"

Демографија[6] Година Становника 1948. 2.555 1953. 2.638 1961. 2.367 1971. 2.047 1981. 1.636 1991. 1.403 1.355 2002. 1.155 1.212

Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби			1.024	88,65%
Мађари			43	3,72%
Роми			25	2,16%
Хрвати			6	0,51%
Југословени			5	0,43%
Македонци			4	0,34%
Црногорци			2	0,17%
Немци			2	0,17%
Румуни			1	0,08%
непознато			32	2,77%

Становништво према полу и старости^[8]

	м			ж
?	1			0
80+	16			29
75—79	20			51
70—74	33			49
65—69	32			47
60—64	39			43
55—59	33			33
50—54	39			47
45—49	37			30
40—44	47			28
35—39	47			39
30—34	32			36
25—29	31			24
20—24	22			25
15—19	34			26
10—14	45			30
5—9	27			37
0—4	23			23
Просек :	41,6			46,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 609 651 656 631 570 518 486

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 154 158 56 83 28 5 2 0 0 0 2,37

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	463	132	274	35	22	0
Женски	507	71	273	146	17	0
УКУПНО	970	203	547	181	39	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	197	101	0	11	13
Женски	120	52	0	0	26
УКУПНО	317	153	0	11	39
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	15	16	3	8
Женски	1	1	18	3	1
УКУПНО	6	16	34	6	9
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	20	4	0
Женски	0	0	1	8	6
УКУПНО	0	0	21	12	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	2	0	0	1
УКУПНО	3	0	0	1

Становништво по делатностима које обавља

Познати грађани

• Српски политичар Вук Драшковић је рођен у Међи.

Галерија

• 
  Православна црква
• 
  Торањ католичке цркве
• 
  Католичка црква
• 
  Распеће испред католичке цркве
• 
  Католичко гробље

Референце

1. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
2. "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
3. "Политика", 14. март 1924, стр. 3
4. "Политика", 6. апр. 1924, стр 3
5. "Политика", 7. апр. 1924, стр. 5
6. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
7. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
8. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()