From Wikipedia, the free encyclopedia
Милан Д. Тимотић, Бата (Баново Поље код Богатића, 1908 — Чикаго, 13. новембар 1988) је био певач популарне и народне музике, један од најпопуларнијих певача са простора Краљевине Југославије.
Милан Тимотић | |
---|---|
Датум рођења | 1908. |
Место рођења | Баново Поље, Краљевина Србија |
Датум смрти | 13. новембар 1988. (79/80 год.) |
Место смрти | Чикаго, САД |
Након завршена четири разреда гимназије у Шапцу, одлази у Београд где завршава права и ради као општински службеник.
У Београду је започео успешну музичку каријеру. Био је стални члан Краљевске опере. Негујући народну песму, музичка управа Београдске радио станице га је често позивала да гостује у емисијама. Прве грамофонске плоче снимио је за издавачку кућу Одеон 1927. године. У то време, је био један од најпопуларнијих певача са простора Краљевине Југославије. Због сличности интерпретације са Мијатом Мијатовићем добио је надимак "Нови Мијат".[1]
У времену до Другог светског рата живео је и радио у Београду. Био је члан Београдске опере, певао на Радио Београду, Бечкој опери и у слободно време често долазио у Шабац да би се дружио са старим пријатељима.
Појавио се и у црно белом тон филму Прича једног града снимљеног у продукцији Артистик филма 1941. године у Београду. Режирао га је Јеврејин Макс Калмић кога су Немци стрељали исте године. У филму који траје 9 минута приказан је живот Београда у једном дану.
Рат је дочекао служећи војни рок у Бијељини. За време рата боравио је у Ужицу и Ваљеву. Био је ожењен Миленом Вуковић, међутим нису имали деце па се од ње развео.
Као присталица равногорског покрета илегалним путем напустио је заувек Србију. Једно време је боравио у Салцбургу, где је радио на обнови опере и снимио два филма, потом у Бечу где је био правни саветник за Међународну организацију за избеглице. Након успешне каријере у Аустрији, одлази у Њујорк, да би се потом трајно настанио у Чикагу.
Године 1959. упознао је 25. година млађу пијанисткињу Џоан Корнел. Венчали су се две године касније. Заједно са Џоан приређивао је бројне концерте широм Америке и упоредо снимао за фирму грамофонских плоча „Балкан“. Због здравствених проблема са срцем Милан и Џоан су током зимских месеци боравили у Калифорнији.
Имао је изузетно богат и разноврстан репертоар, од популарне оперске арије до народне песме.
На његовом репертоару налазиле су се, између осталих, и песме:[2]
Грамофонске плоче снимао је за компаније Edison Bell Penkala и Odeon.
Његово богато музичко стваралаштво још увек је недовољно истражено.
Преминуо је 13. новембра 1988. године у Чикагу, у 81. години живота.
Инсерт из тон филма „Прича једног дана“ појављује се у филму Маратонци трче почасни круг.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.