1941
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1941. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 3.-5. јануар — Битка код Бардије
- 6. јануар. — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о „четири слободе“: слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва.
- 22. јануар — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде.
Фебруар
- 3. фебруар — Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској.
- 4. фебруар — Мађарски сабор је ратификовао приступање Мађарске Тројном пакту и уговор о вечном пријатељству са Југославијом.
- 14. фебруар — Прве јединице Афричког корпуса су стигле у Триполи.
Март
- 1. март — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту.
- 2. март — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту.
- 4. март — Кнез Павле Карађорђевић у Берлину се састао са вођом нацистичке Немачке, Адолфом Хитлером.
- 4. март — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.
- 6. март — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.
- 25. март — Драгиша Цветковић и Јоаким фон Рибентроп су у Бечу потписали sporayum Југославијe sa Тројним пактом уз услове: биће поштована територијална целовитост Краљевине Југославије, од Југославије се неће тражити војна помоћ, војска неће прелазити преко територије Југославије и приликом утврђивања нових граница на Балкану настојаће се обезбедити Југославији излазак на Егејско море преко Солуна.
- 27. март — Војним ударом групе официра је свргнут кнез Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.
- 28. март — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан.
- 28. март — Будући први дипломатски представник НДХ у Берлину Бранко Бензон предао је у име Анте Павелића и Мила Будака меморандум министру спољних послова Трећег рајха Фон Рибентропу у коме захтевају да нова хрватска држава обухвата све своје „старе покрајине“, односно: Хрватску, Далмацију, Славонију, Бачку, Босну, Херцеговину, Стари Рас и Боку Которску.
Април
- 5. април — Уговор о пријатељству и ненападању између Краљевине Југославије и СССР-а потписан у Москви у ноћи између 5. и 6. априла између представника Краљевине Југославије и Совјетског Савеза. Уговор је потписао народни комесар за спољне послове СССР-а Вјачеслав Молотов и изасланик Југославије у Москви Милан Гавриловић.
- 6. април — Немачке трупе су бомбардовањем Београда започеле напад на Југославију.
- 7—9. април — Јединице немачке 12. армије које су из Бугарске упале у Македонију, успевају да направе дубок продор. Заузевши Скопље, један део немачких снага је продужио ка Грчкој, један на запад, а један на север ка Косову и Метохији.
- 7—30. април — Битка за Грчку.
- 9. април — Снаге Вермахта ушле су у град Ниш.
- 10. април — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
- 10. април —
- Након проглашења Независне Државе Хрватске, с одобрењем Немачке и под њиховом контролом, почело је формирање домобранства, по узору на Краљевско угарско-хрватско домобранство.
- Комунистичка партија Југославије издала Проглас у ком позива народ да не прихвати окупациону власт и почне да прикупља оружје за предстојећу борбу. У ту сврху, при Централном комитету КПЈ формиран је Војни комитет.
- 11. април — Са продором немачких снага, почела је отворена побуна Албанаца широм Косова и Метохије, што је додатно отежала одбрану земље Југословенској војсци. Делови немачке 9. оклопне дивизије су заузели Приштину и покушали да се пробију ка Косовској Митровици и Пећи, али без успеха.
- 12. април — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд.
- 15. април — Немачка 60. моторизована пешадијска дивизија је након шест сати борбе освојила Краљево, а затим и Рашку, иако је град био прокопан рововима, односно припреман за дужу одбрану. Истог дана цела немачка 8. оклопна дивизија је ушла у Ужице.
- 16. април — 60. моторизована пешадијска дивизија је сломила последње џепове отпора и окупирала Нови Пазар, Косовску Митровицу и Сјеницу.Истовремено је 8. оклопна дивизија освојила Прибој и Рогатицу и тако пресекла одступницу 5. и 6. југословенској армији, које су се кретале према Босни. Убрзо су пали и Подгорица, Прибој и Пљевља.
- 17. април — Капитулација Југословенске војске. Окупатори деле Краљевину Југославију на окупационе зоне: Бачку je окупирала и припојила Мађарска; Банат и централну Србију je окупирала Немачка; источну Македонију са Скопљем и југоисточну Србију je окупирала и припојила Бугарска; западна Македонија, Косово и Метохију и југоисточни део Црне Горе (припојени Албанији) били су под италијанском контролом; Црну Гoру je окупирала Италија; Боку Которску, северну Далмацију (са Сплитом, Шибеником, Задром и острвима) и јужну трећину Словеније са Љубљаном окупирала и припојила Италија; северне 2/3 Словеније са Марибором окупирала и припојила Немачка, а део Словеније на североистоку окупирала и припојила Мађарска.
- 17. април — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач „Загреб“ како не би пао у руке Италијанима.
- 19. април — Бугарска војска је, користећи Априлски рат ушла на територију Краљевине Југославије и заузео читаву територију данашње Северну Македонију и неке области источне Србије које је, са грчком западном Тракијом и источном Македонијом 14. маја припојила Бугарској.
- 20. април — Немачка војска је упала у манастир Високи Дечани. Немце су истог месеца сменили италијански карабињери и чували га од балиста све до краја рата.
- 21. и 22. април — Покољ у Панчеву 1941. су извршиле немачке окупационе снаге потпомогнуте локалним фолксдојчерима у Панчеву над српским становништвом Панчева и околине. Убијено је 36 људи, од тога 35 мушкараца и једна жена.
- 23. април — Маршал војске НДХ Славко Кватерник, у друштву немачког генерала Глеза фон Хорстенауа долази у Сарајево. Тамо су фомирана заповедништва Босанског дивизијског подручја, 4. оружничке пуковније и Источног пограничног подручја (будућа Војна крајина) у пројекту присаједињења Босне НДХ.
- 24. април — Адолф Хитлер је одредио границу између немачке и италијанске окупационе зоне на простору бивше Југославије. Она је пратила линију: Самобор – Петриња – путем: Петриња – Глина – Босански Нови – Приједор – Бања Лука – Јајце – Доњи Вакуф – Травник – Високо – Сарајево – железничком пругом: Сарајево– Прача–Устипрача–Рудо – путем: Рудо – Прибој – линија Прибој – Нова Варош – путем: Нова Варош – Сјеница – Нови Пазар – Косовска Митровица – железничком пругом: Косовска Митровица – Косово Поље – Урошевац – линија Урошевац – Призрен. Сва наведена места, путеви и железничке пруге припале су Немцима.
- 25. април — Српски патријарх Гаврило Дожић ухапшен је од стране окупационе немачке власти у манастиру Острог. Пребацили су га преко Сарајева до Београда. На путу је патријарх мучен, кињен, малтретиран, изгладњиван и понижаван. Смештен је у затвор бившег Окружног суда Београда, где је остао све до 5. маја 1941. године. Послије извесног времена био је притворен у манастиру Раковицу, а затим у манастиру Војловицу, где је, заједно са епископом жичким Николајем, држан под јаком стражом.
- 28. април — Масакр у Гудовцу Масовно убиство око 190 бјеловарских Срба од стране хрватских усташа који се догодио у селу Гудовац надомак Бјеловара.
- 30. април — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
Мај
- 2. мај — Уједињено Краљевство је започело Англо-ирачки рат да би вратило на власт регента Абдулу Илаха збаченог у државном удару.
- 6. — 8. мај — Масакр у Благају 1941.Усташе су ухапсиле и убиле око 520 Срба из кордунашког села Вељуна, и његове околине.
- 10. мај — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и тамо је ухапшен.
- 10. мај — Усташе извршиле покољ Срба у Глини.
- 11. мај — Пуковник Драгољуб Михаиловић, са групом војника и официра, избегао заробљеништво и стигао на планину Равна Гора, у западној Србији.
- 15. мај — митрополит Петар Зимоњић је ухапшен од стране усташких власти, одведен је у Загреб где је мучен а одатле у логор Керестинац. Убијен је у логору Јадовно 5. августа, заједно са епископом горњокарловачким Савом Трлајићем.
- 18. мај — Римски уговори (1941) Фашистичка Италија и марионетска Независна Држава Хрватска (НДХ), након осовинске инвазије на Југославију су уговорима одредили границе између Италије и НДХ, тако да Италија узима територију Краљевине Југославије уз Јадранско и организује је као Гувернаторат Далмација. Остале одредбе уговора у великој мери су потчиниле НДХ италијанским интересима у питањима одбране, иностране политике и привреде и делотворно поставиле НДХ у положај квазипротектората.
- 20. мај — Немачки падобранци извршили су инвазију на Крит.
- 24. мај — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британски бојни брод „Худ“ при чему су од 1.422 морнара су преживела три.
- 27. мај — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "Бизмарк", при чему је погинуло је 2.300 људи.
- 27. мај — У Солунском заливу потонуо је грчки брод „Хелена Канавариоти“ којим су Немци превозили заробљене југословенске официре. Међу погинулима је био и генерал Јован М. Јовановић.[1]
Јун
- 3. јун — 4. јун — Усташе су 3. и 4. јуна 1 убиле више од 130 Срба и бацили их у Корићку јаму. Током ископавања костију из јаме 1953, пронађено је 180 људских лобања.
- 5. јун — Експлодирало је спремиште муниције немачке војске у Смедеревској тврђави, услед чега је погинуло око 2000 људи, а Смедерево разрушено.
- 8. јун — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база сила Осовине.
- 14. јун — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.
- 22. јун — Почела операција Барбароса (на слици), у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале Совјетски Савез дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора.
- 22. јун — 20. јул — Масакри у Рашића Гају су масакри над Србима које су починиле муслиманске усташке снаге у Рашића Гају код Власенице у јуну и јулу 1941. године. Процјењује се да је у Рашића Гају убијени између 70 и 200 Срба.
- 22 — 29. јун — Јунски устанак (Литванија) између прве совјетске окупације и нацистичке окупације Црвена армија је окупирала Литванију и успоставила непопуларну Литванску ССР.
- 23. јун — 7. јул — Устанак у Херцеговини 1941. или Јунски устанак устанак Срба у источној Херцеговини против власти Независне Државе Хрватске (НДХ), осовинске марионетске државе која је основана током Другог свјетског рата на територији окупиране и распарчане Краљевине Југославије.
- 25. јун — Настављени рат или Продужени рат између Финске и Совјетског Савеза током Другог светског рата.
- 25-29. јун — Погром у Каунасу
- 26. јун — Усташка власт убила је монахе манастира Житомислић: игумана Kонстантина Вучуровића, јеромонахе Доситеја Вукићевића, Макарија Пејака, искушенике Младена Шарана, Обрена Окиљевића и богослове Марка Продановића и Бранка Билановића и протођакона из Мостара Владимира Чејовића.
- 27. јун —
- Влада мађарског регента Миклоша Хортија, савезника Нацистичке Немачке, објавила је рат Совјетском Савезу.
- КПЈ формирала Главни штаб народноослободилачких партизанских одреда Југославије.
Јул
- 4. јул — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању партизанског устанка против окупатора.
- 7. јул —
- Битка за Кијев (1941) велика битка за опкољавање у Украјини током Другог светског рата; једна од највећих битака за опкољавање у историји. Трајала је од средине августа до 26. септембра, као део операције Барбароса.
- Жикица Јовановић Шпанац је убио два српска жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације.
- 12. јул —
- На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије.
- Совјетски Савез и Велика Британија потписали су у Москви уговор о узајамној помоћи и заједничкој борби против Нацистичке Немачке.
- 13. јул — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора.
- 22. јул — Почео устанак у Словенији
- 24. јул — 26. јул — Покољ у Банском Грабовцу Усташе су у Баносвском Грабовцу и околини убили најмање 1.200 Срба, иако неке процене иду и више од 1.800 Срба махом цивила, гдје је било и мале деце млађе од 12 година.
- 25. јул — У Топуско је упала већа група усташа из Глине на челу са познатим усташом Видаковићем. Они су заједно са усташама из Топуског ухапсили већи број Срба из Топуског, Гређана, Старог Села и Пониквара и затворили их у зграду општине. Одатле је један број одведен у Глину и тамо су убијени. Један број је убијен у Јадовном код Госпића, а неки у самом Топуском.
- 27. јул — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској.
- 26. јул — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.
- 28. јул — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Срба, Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.
- 28. јул — 29. јул — Усташе су опколиле српско село Челебић и кренуле по кућама. Под претњом оружјем сви мушкарци су одведени и затворени у сеоску школу, било их је око 100. Ту су преноћили и у зору 29. јула усташе су улетеле у школу и кренуле да кундацима ударају Србе. Батинали су их и везали, потерали их до јаме Бикуша, где су их онако везане доводили до саме ивице и онда их једног по једног гурали у провалију.
- 29. јул — Илиндански покољ санских Срба. Санске усташе су у ноћи између 29. и 30. јула убили ухапшене Србе смјештене у житном магацину и у непосредној близини на Алагића пољу, на обали реке Сане. Остали ухапшени, смештени у објектима у центру града, одвођени су на православно гробље Шушњар у Крухарима, око три километра удаљеним од центра града и ту ликвидирани.
- 29. — 30. јул — Покољ у Челебићу На православни празник Огњену Марију у основној школи у Челебићу код босанскохерцеговачког града Ливна од стране хрватских усташа побијено је 403 Срба који су потом затрпани у рупе и јаме око Челебића.
Август
- 2. август — Крвави Илија или Крвави Илиндан, је злочин почињен од стране хрватских усташких власти у селу Смиљан и околини на дан Светог Илије 1941. У масакру је заклано и спаљено 27 неименованих новорођенчади, 127 деце узраста од једне до 15 година, 340 особа од 16 до 80 година и 12 особа старијих од 80 година. Још 30 Срба је обешено 5. марта 1945. године у Смиљану о стубове, дрвеће и путоказе.[2]
- Масакр у Санском Мосту — Масовно погубљење српског и јеврејског становништва које су починиле усташе хрватске и муслиманске националности. Том приликом побијено 5.500 Срба и око 40 Јевреја, становника Санског Моста и околине.
- 6. август — 11. август — Масакр у Пребиловцима: Под командом Ивана Јовановића званог Црни, Усташе су убиле 826 од укупно 994 Срба села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали били убијени на лицу места.
- 11. август — Покољ у селу Чаваш 1941. У српском селу Чаваш, на ободу Поповог Поља, Херцеговина, усташе су побиле 103 становника овога села, и једног најамног радника који је боравио у селу.
- 14. август — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.
- 15. август — Масакр у Скели Немачко масовно стрељање српског становништва села Скела, код Обреновца. Борци Посавског партизанског одреда убили су немачког команданта града Шапца и његову оружану пратњу, због чега су Немци за одмазду стрељали 56 људи из Београда и Скеле, а село спалили.
- 17. август — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.
- 21. август — Први затвореници су допремљени у систем логора Јасеновац.
- 22. август — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ.
- 25. август — Англо-совјетска инвазија на Иран инвазија британских и совјетских јединица на Иран за време Другог светског рата. Трајала је од до 17. септембра.
- 29. август — У Београдy нацистичке Немачке формирала Влада народног спаса на челу са генералом Миланом Недићем
- 31. август —
- Битка за Лозницу 1941. - Четнички официр, Веселин Мисита, са својим снагама напао немачки гарнизон у Лозници и натерао га на капитулацију.
- Битка на Завлаци је најзначајнији окршај који је уследио после ослобођења Лознице. Четници су се сукобили са једном четом Немаца у јачину од 207 војника под командом капетана фон дер Оленица, који је кренуо из Ваљева у помоћ нападнутом гарнизону у Лозници. Та јединица се сукобила код Осечине са мањом групом четника и успела да се пробије до Завлаке. На Завлаци се налазио капетан Драја Јеремић са његовим батаљоним који је примио борбу са Немцима.
Септембар
- 1. септембар — Битка за Бању Ковиљачу (1. - 6. септембар) између четника и партизана на једној и Немаца на другој страни. Одмах након ослобођења Лознице 31. августа 1941. организован је напад на Немце у Бањи Ковиљачи, извршио је Јадарски четнички одред. Немци су заједно са усташама из Босне вршили демонстративне нападе према Лозници.
- 2. септембар — Битка за Крупањ започела устаничка борба партизана и четника за ослобођење Крупња од Немаца током устанка у Србији.
- 8. септембар — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка Совјетског савеза.
- 14. септембар — 18. септембар — Усташе су 14. септембра у Перни убили 115 српских цивила, 15. септембра у Пецкој 46, а 16-18. септембра у Блатуши још 135.
- 16. септембар — Јосип Броз Тито, вођа КПЈ, прешао из Београда на ослобођену територију у западној Србији. Тога дана, немачка управа у Србији наредила да се за једног немачког мртвог војника стреља 100 Срба, а за рањеног 50.
- 16. септембар — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија.
- Опсада Лењинграда
- 19. септембар — Јосип Броз Тито и Драгољуб Михаиловић састали се у селу Струганик како би уговорили заједничку борбу против нацистичког окупатора
- 23. септембар — Битка за Крушевац између устаника (четника и партизана) и Немаца. Губици Немаца били су 4 мртва официра, 22 мртва војника и 80 рањених. Губици ЈВуО 16 погинулих, 73 рањених и 7 погинулих грађана. Немци су убрзо стрељали у знак одмазде на Багдали око 80 српских цивила.
- 24. септембар — Операција Мачва или Операција чишћења лука Сава — Дрина, велика немачка операција против устаничког жаришта у области Мачве и Шапца, током устанка у Србији 1941.
- 29. септембар — Борбе за Горњи Милановац 1941. повели су заједно партизани и четници против немачког окупатора, а потом и међусобно. У борбама против немачког гарнизона учествовали су делови Чачанског партизанског одреда и Таковског четничког одреда.
Октобар
- 1. октобар — Ослобођење Чачка заједничка партизанско-четничка акција. Немци су се рано ујутро 1. октобра 1941. повукли из Чачка, а у град су без борбе ушле партизанско-четничке снаге. Потом је формирана заједничка команда места.
- 2. октобар — Битка за Москву
- 9. — 31. октобар — Опсада Краљева заједнички подухват четничких и партизанских снага против немачког гарнизона у Краљеву.
- 14. октобар — Операција Ото 1941. јединице Нацистичке Немачке покренуле су операцију са циљем пробоја снага од Крушевца у помоћ опкољеном гарнизону у Краљеву. На том путу сукобили су се са јединицама ЈВуО и партизана.
- 14. октобар — У Краљеву нацисти и њихови помагачи извршили велики масакр над цивилним становништвом.
- 15. октобар — Стрељање у Вранићу 1941. је део оружане акције немачког 125. пешадијског пука у околини Београда у склопу репресивних мера предузетих ради сузбијања развоја устанка у Србији.
- 21. октобар — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали неколико хиљада цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије.
- 27. октобар — Немачко-италијанско разграничење на простору бивше Југославије
- 30. октобар — Опсада Севастопоља се водила на Источном фронту. Са једне стране, Немачка и Румунија, уз подршку Италијанских и јединица НДХ, док је транспорт јединица преко Црног мора обезбедила Бугарска морнарица, а са друге стране се налазила Црвена армија која је утврдила Кримско полуострво.
Новембар
- 2. новембар — Битка на Трешњици вођена је између партизанских и четничких одреда и била је прва већа борба између четника и партизана. Ова битка представља отпочињање отвореног сукоба између формација под командом Јосипа Броза Тита и пуковника Драгољуба Михаиловића и подразумева престанак двомесечне делимичне сарадње између партизанског и равногорског четничког покрета на подручју западне и централне Србије.
- 4. новембар — Бомбардовање Горког од стране немачког Луфтвафеа био је најразорнији напад на совјетску ратну производњу на Источном фронту. Трајао је са прекидима од октобра 1941. до јуна 1943. године, са извршена 43 напада.
- 7. новембар — У Ужицу, центру слободне територије, у присуству Тита изведена кратка парада партизанских јединица у част годишњице Октобарске револуције
- 25. новембар — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату.
- 29. новембар — Након вишедневних напада немачких снага и њихових помагача, сломљена Ужичка република - слободна територија у којој је живело око милион људи. По Титовом наређењу, партизански борци на брду Кадињача држали одступницу Врховном штабу и цивилном становништву како би се они на време извукли из Ужица.
Децембар
- 1. децембар — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка)
- 3. децембар — Убиство тројице калуђера у манастиру Дужи, од стране херцеговачких комуниста.[3]
- 4. децембар — Операција Михаиловић завршна немачка антигерилска офанзива у сламању Четничких одреда Југословенске војске на челу са пуковником Драгољубом Михаиловићем на простору Шумадије у окупираној Србији, од 4. до 9. децембра 1941. године.
- 7. децембар — Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбору на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова.
- 8. децембар — Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине, Малаје и Холандску источну Индију.
- 14. децембар — Јапанска инвазија на Бурму
- 17. децембар — Битка за Борнео вођена од 17. децембра 1941. до фебруара 1942, била је јапанска победа у Источној Индији током рата на Пацифику.
- 19. децембар — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.
- 19. децембар — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.
- 21. децембар — У босанском месту Рудо формирана Прва пролетерска НОУ бригада.
- 24. децембар — Битка код Чангше (1941—1942)
Remove ads
Рођења
Јануар
- 1. јануар — Ева Рас, српска глумица, књижевница и сликарка
- 8. јануар — Грејам Чепмен, енглески комичар, глумац, сценариста и писац (прем. 1989)
- 9. јануар — Џоун Бајз, америчка музичарка и активисткиња
- 11. јануар — Жерсон, бразилски фудбалер
- 14. јануар — Феј Данавеј, америчка глумица
- 14. јануар — Милан Кучан, словеначки политичар, 1. председник Словеније (1991—2002)
- 21. јануар — Пласидо Доминго, шпански оперски певач
- 30. јануар— Дик Чејни, амерички политичар, 45. потпредседник САД (прем. 2025)
Фебруар
- 8. фебруар — Ник Нолти, амерички глумац, продуцент и модел
Март
- 3. март — Недељко Билкић, босанскохерцеговачко-српски певач
- 12. март — Јосип Скоблар, хрватски фудбалер и фудбалски тренер
- 14. март — Волфганг Петерсен, немачки редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2022)
- 15. март — Душан Голумбовски, српски глумац, ТВ водитељ, певач и публициста (прем. 2016)
- 16. март — Бернардо Бертолучи, италијански редитељ и сценариста (прем. 2018)
- 22. март — Бруно Ганц, швајцарски глумац (прем. 2019)
- 26. март — Ричард Докинс, енглески етолог, еволутивни биолог и писац
- 27. март — Мики Јевремовић, српски певач (прем. 2017)
Април
- 4. април — Петар Краљ, српски глумац (прем. 2011)
- 7. април — Горден Кеј, енглески глумац и певач (прем. 2017)
- 8. април — Вивијен Вествуд, енглеска модна дизајнерка и предузетница (прем. 2022)
- 11. април — Љубо Шкиљевић, српски глумац. (прем. 1999)
- 12. април — Боби Мур, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1993)
- 14. април — Џули Кристи, енглеска глумица
- 16. април — Неда Спасојевић, српска глумица (прем. 1981)
- 20. април — Рајан О’Нил, амерички глумац (прем. 2023)
- 20. април — Мустафа Хасанагић, југословенски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
- 23. април — Ари ден Хартог, холандски бициклиста (прем. 2018)
- 26. април — Клодин Оже, француска глумица (прем. 2019)
- 28. април — Ен-Маргрет, шведско-америчка глумица, певачица и плесачица
- 28. април — Лисјен Емар, француски бициклиста
Мај
- 6. мај — Ивица Осим, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)
- 13. мај — Ричи Валенс, амерички музичар (прем. 1959)
- 13. мај — Ана Карић, хрватска глумица (прем. 2014)
- 18. мај — Миријам Марголис, енглеско-аустралијска глумица
- 19. мај — Нора Ефрон, америчка новинарка, списатељица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња (прем. 2012)
- 19. мај — Тања Малет, енглески модел и глумица (прем. 2019)
- 23. мај — Јован Аћин, српски редитељ и сценариста (прем. 1991)
- 23. мај — Дејан Патаковић, српски новинар, карикатуриста и хумориста (прем. 2019)
- 24. мај — Боб Дилан, амерички музичар, писац и песник
- 24. мај — Владимир Цветковић, српски кошаркаш и спортски функционер
Јун
- 2. јун — Чарли Вотс, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе (прем. 2021)
- 2. јун — Стејси Кич, амерички глумац
- 7. јун — Станислава Пешић, српска глумица (прем. 1997)
- 9. јун — Џон Лорд, енглески музичар и композитор, најпознатији као клавијатуриста (прем. 2012)
- 10. јун — Јирген Прохнов, немачки глумац
- 12. јун — Чик Корија, амерички џез музичар и композитор, најпознатији као пијаниста и клавијатуриста (прем. 2021)
- 18. јун — Роже Лемер, француски фудбалер и фудбалски тренер
- 20. јун — Стивен Фрирс, енглески редитељ и продуцент
- 22. јун — Мајкл Лернер, амерички глумац (прем. 2023)
- 27. јун — Кшиштоф Кјешловски, пољски редитељ и сценариста (прем. 1996)
Јул
- 16. јул — Мишо Ковач, хрватски певач
- 25. јул — Тимоти Џон Бајфорд, енглеско-српски редитељ, сценариста, преводилац и глумац (прем. 2014)
- 29. јул — Дејвид Ворнер, енглески глумац (прем. 2022)
- 29. јул — Тома Фила, српски адвокат
Август
- 7. август — Владислав Лучић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
- 14. август — Дејвид Крозби, амерички музичар (прем. 2023)
- 14. август — Вида Огњеновић, српска књижевница, редитељка, драматуршкиња и дипломаткиња
- 20. август — Слободан Милошевић, српски политичар и правник, председник Србије (1989—1997) и Председник Србије и Црне Горе (1997—2000) (прем. 2006)
- 20. август — Стеван Остојић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)
- 24. август — Паола Питагора, италијанска глумица
- 27. август — Сезарија Евора, музичарка са Зеленортских Острва (прем. 2011)
- 29. август — Бора Дрљача, српски певач (прем. 2020)
Септембар
- 8. септембар — Берни Сандерс, амерички политичар
- 9. септембар — Отис Рединг, амерички соул музичар (прем. 1967)
- 14. септембар — Богдан Тирнанић, српски новинар, публициста, филмски критичар и глумац (прем. 2009)
- 15. септембар — Флоријан Алберт, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2011)
- 19. септембар — Кес Елиот, америчка певачица и глумица, најпознатија као чланица групе (прем. 1974)
- 24. септембар — Линда Макартни, америчка фотографкиња, музичарка и активисткиња (прем. 1998)
- 26. септембар — Раде Петровић, српски певач (прем. 2024)
Октобар
- 3. октобар — Чаби Чекер, амерички певач и плесач
- 4. октобар — Ен Рајс, америчка књижевница (прем. 2021)
- 13. октобар — Пол Сајмон, амерички музичар и глумац
- 25. октобар — Ен Тајлер, америчка списатељица
- 31. октобар — Сали Киркланд, америчка глумица (прем. 2025)
Новембар
- 5. новембар — Арт Гарфанкел, амерички певач, песник и глумац, најпознатији као члан дуа
- 20. новембар — Живко Николић, црногорски редитељ и сценариста (прем. 2001)
- 22. новембар — Том Конти, шкотско енглески глумац
- 23. новембар — Франко Неро, италијански глумац
- 24. новембар — Пит Бест, енглески музичар, најпознатији као првобитни бубњар групе
- 27. новембар — Еме Жаке, француски фудбалер и фудбалски тренер
- 27. новембар — Дуња Ланго, српско-хрватска новинарка, ТВ водитељка и глумица (прем. 2015)
- 27. новембар — Еди Рабит, амерички музичар (прем. 1998)
Децембар
- 7. децембар — Мане Бајић, српски фудбалер (прем. 1994)
- 8. децембар — Џеф Херст, енглески фудбалер и фудбалски тренер
- 9. децембар — Бо Бриџиз, амерички глумац, редитељ и продуцент
- 15. децембар — Владан Живковић, српски глумац (прем. 2022)
- 21. децембар — Радослав Бечејац, српски фудбалер
- 25. децембар — Гидо Рејбрук, белгијски бициклиста
- 31. децембар — Сара Мајлс, енглеска глумица
- 31. децембар — Алекс Фергусон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер
Remove ads
Смрти
Јануар
- 13. јануар — Џејмс Џојс, ирски писац. (* 1882)
- 29. јануар — Јоанис Метаксас, грчки генерал и диктатор
Фебруар
- 15. фебруар — Гвидо Адлер, аустријски музиколог (* 1855)
- 21. фебруар — Фредерик Бантинг, канадски научник. (* 1891)
- 28. фебруар — Алфонсо XIII од Шпаније, шпански краљ
Март
- 18. март — Анри Корне, француски бициклиста. (*1884)
Април
- 3. април — Пал Телеки, мађарски политичар
- 5. април — Парвин Етесами, иранска песникиња
Мај
- 27. мај — Ернст Линдеман, немачки капетан
Јун
- 4. јун — Вилхелм II Немачки, немачки цар
Јул
- 9. јул — Божидар Аџија, југословенски политичар. (* 1890)
- 24. јул — Рудолф Рамек, аустријски политичар. (* 1881)
- 31. јул — Соња Маринковић, народни херој Југославије
Август
- 7. август — Рабиндранат Тагор, индијски писац и филозоф. (* 1861)
- 14. август —Пол Сабатје, француски хемичар, добитник Нобелове награде
Октобар
- 20. октобар — Марко Орешковић, хрватски комуниста и народни херој. (*1895)
Новембар
Нобелове награде
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads