From Wikipedia, the free encyclopedia
Милорад Васовић (Гајтан, Медвеђа, 28. новембар 1926 — Београд, 12. март 2005) био је географ, редовни професор Београдског универзитета и председник Српског географског друштва.
Милорад Васовић | |
---|---|
Датум рођења | 28. новембар 1926. |
Место рођења | Медвеђа, Краљевина СХС |
Датум смрти | 12. март 2005. (78 год.) |
Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
Милорад Васовић је завршио студије на одсеку за географију Природно-математичког факултета у Београду. После завршених студија постао је асистент, затим доцент, ванредни и на крају редовни професор истог факултета, на којем је радио све до одласка у пензију почетком 90-их година 20. века.
Докторску дисертацију под називом „Ловћен и његова подгорина, регионално-географска испитивања“ одбранио је 1953. и тиме постао доктор географских наука (издато на Цетињу 1954, стр. 106).
У научно-истраживачком раду највише се бавио теоријом и методологијом регионалне географије, природом планинских регија и изучавањем дела Јована Цвијића. Бавио се такође испитивањем преображаја народног живота у вези са индустрализацијом земље.
Био је близак сарадник и асистент академика Боривоја Ж. Милојевића који је био асистент Јована Цвијића. Истраживао је биографије и једног и другог свог великог претходника и о томе писао у многим публикацијама. О Јовану Цвијића је објавио и неколико књига где је представио и популаризовао његов рад. Био је шеф катедре и управниг Географског завода ПМФ 1957-1960.
Био је директор Етнографског института у периоду 1974-1978. Био је председник Српског географског друштва 1961-1978, председник Савеза географских друштава Југославије 1972-1974, председник Југословенског националног комитета за географију 1976-1981. Носилац је „Медаље Јована Цвијића“. Одликован је Орденом рада са златним венцем и Орденом рада са црвеном зставом.[1]
Објавио је велики број научних радова, уџбеника и књига из области географије. Много је путовао и бавио се истраживањима на терену. 2003. године објавио је дело „Подрињско-ваљевске планине“ на 512 страна. Ова књига је резултат његових вишедеценијских испитивања ових планина, илустрована је великим бројем квалитетних фотографија. У њој су посебно обрађене следеће планине: Сувобор, Рајац, Маљен, Повлен, Јабланик, Медведник, Соколске планине, Јагодња, Борања и Гучево.
Био је међу првим иницијаторима оснивања Истраживачке станице Петница.
Улагао је велике напоре за заштиту реке Таре и против изградње хидроелектране на Тари. У септембру 2004. предао је невладиној организацији „Мост“ податке о подршци 562 научника из Европе и света, као и податак да је Светски конгрес географа 1984. у Единбургу једногласно поздравио акцију за спас Таре. Резултат кампање „Нећу бару, хоћу Тару“ био је усвајање „Декларације о заштити ријеке Таре“ у скупштини Црне Горе 14. децембра 2004. Иако опхрван болешћу, подржао је ову Декларацију, он је био пионир у борби против изградње хидроелектране на Тари.
Проф. др Милорад Васовић преминуо је у Београду 12. марта 2005. и сахрањен 15. марта на Новом гробљу.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.