From Wikipedia, the free encyclopedia
Младен Ољача (Деветаци, 10. октобар 1926[1] — Београд, 10. јануар 1994[2]) био је српски књижевник.[3]
Рођен је 1926. године у селу Деветаци у близини Босанског Новог (данас Нови Град). Његово сиромашно дјетињство прекинуо је рат. Одмах по избијању устанка, као петнаестогодишњак, ступио је у Народноослободилачку борбу, а већ сљедеће, 1942. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Рат и револуција пресудно су утицали на Ољачино људско и стваралачко опредјељење. Његова личност обједињава прегалаштво политичког радника, борца за даљи самоуправни преображај друштва и активизам умјетника који је своје дјело испунио хуманим идеалима ослобођенога човјека.
Књижевним радом бавио се од 1947.[2] Објавио је више књига приповједака ("Шапат борова"), романа ("Три живота“ „Црне секире“, „После поноћи“, „Молитва за моју браћу“, „Развалина“, „Нађа“, „Козара“), те репортажа ("Сусрети у земљи октобра") и расправа ("Култура и политика").[1] Ољачина дјела су преведена на двадесет и четири језика. Умро је 10. јануара 1994. године у Београду.
Године 1971. добио је за роман "Козара" награду Савеза бораца Југославије као најбоље књижевно дело о рату и револуцији.[2]
Добитник је и бројних других награда и признања: Златне плакете Босанског Новог, Приједора и Градачца, награде Удружења књижевника Србије за роман "Молитва за моју браћу", награде Удружења књижевника БиХ за животно дело, 27. јулске награде СР БиХ, Златне арене пулског филмског фестивала за сценарио, и награде ЗАВНО БиХ-а, највећег признања у БиХ за допринос развоју републике.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.