Млечна жлезда
From Wikipedia, the free encyclopedia
Млечна жлезда је ендокрина жлезда код људи и других сисара која производи млеко за исхрану младог потомства. Сисари су своје име добили по латинској речи mamma, „дојка“. Млечне жлезде су распоређене у органе као што су дојке код примата (на пример, људи и шимпанзе), виме код преживара (на пример краве, козе и јелени) и код још других животиња (на пример, паса и мачке). Галактореја, повремена производња млека у жлездама, може се јавити код било ког сисара, али код већине сисара, лактација, производња довољно млијека за његу, јавља се само код фенотипских женки које су гестовале последњих месеци или година. Усмеравају га хормоналне смјернице полних стероида. Код неколико врста сисара може доћи до мушке лактације. Код људи се мушка лактација може догодити само под одређеним околностима.
Млечна жлезда | |
---|---|
Детаљи | |
Прекурзор | Мезодерм (крвних судова и везивног ткива) Ектодерм[1] (ћелијски елементи) |
Артерија | Унутрашња торакална артерија Спољашња торакална артерија[2] |
Вена | Унутрашља торакална вена Аксиларна вена[2] |
Нерв | Супраклавикуларни нерви Интеркостални нерви[3] (бочне и медијалне гране) |
Лимфа | Пекторални аксиларни лимфни чворови[2] |
Идентификатори | |
TA | A16.0.02.006 |
FMA | 60088 |
Анатомска терминологија |
Сисари су подјељени у 3 групе: прототеријанци, метатеријанци и еутерије. У случају прототераца, и мушкарци и жене имају функционалне млечне жлезде, али њихове млечне жлезде су без брадавица. Ове млечне жлезде су модификоване лојне жлезде. Што се тиче метатеријанаца и еутерија, само жене имају функционалне млечне жлезде. Њихове млечне жлезде могу се назвати дојкама или вименом. У случају дојки, свака млечна жлезда има своју брадавицу. У случају вимена, парови млечних жлезда чине једну масу, а на њу виси више од једне брадавице. На пример, краве и биволи имају по једно виме са четири сисе, док овце и козе имају по две сисе који вире из вимена. Ове млечне жлезде су модификоване знојне жлезде.