Морис Гамлен
From Wikipedia, the free encyclopedia
Морис Гистав Гамлен (франц. ; 20. септембар 1872 — 18. април 1958) је био француски генерал. Гамлен је остао упамћен по неуспешном командовању француском одбраном (које је трајало до 17. маја 1940), током битке за Француску (10. мај – 22. јун 1940), за време Другог светског рата, као и по страственом залагању за републиканске вредности.
Морис Гамлен | |
---|---|
Датум рођења | (1872-09-20)20. септембар 1872. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 18. април 1958.(1958-04-18) (85 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Образовање | Сен-Сир, Collège Stanislas de Paris |
Служба | 1893–1940. |
Војска | Француска војска |
Род | пешадија |
Чин | генерал армије |
Учешће у ратовима | Битка за Француску |
Главнокомандујући француских снага у Другом светском рату, Гамлен је сматран за човека са завидним интелектуалним способностима. Био је поштован чак и у Немачкој, због своје интелигенције и "суптилног интелекта", иако су га неки немачки генерали сматрали крутим и предвидивим. Упркос томе, као и упркос његовој беспрекорној служби у Првом светском рату, његово командовање француским армијама током преломних дана у мају 1940. године било је катастрофално. Историчар и новинар Вилијем Л. Ширер изнео је став по којем је Гамлен користио методе из Првог светског рата за борбу у Другом светском рату, али са много мање полета и са успореним реакцијама.[1]
Гамлен се истакао у служби под Жозефом Жофром (1852—1931) током Првог светског рата. Често су му приписивали заслуге за израду плана француског контра-напада 1914. године, који је довео до победе у првој бици на Марни. Године 1933. Гамлен је постављен за главнокомандујућег француске војске. Са ове позиције надзирао је процес модернизације и моторизације војске као и завршне радове на изградњи Мажино линије.
Едуард Даладије подржавао је Гамлена током његове каријере због његовог одбијања да допусти да политика утиче на војне планове као и због његове посвећености републиканском моделу владавине – позиција која се није могла сматрати безначајном уколико се има у виду да су у то време комунисти на левици и ројалисти и фашисти на десници, отворено заговарали промену власти у Француској.