Музеј „4. јули“ је био музеј, који је од 1950. до 2003. године постојао у Београду. Налазио се у Булевару кнеза Александра Карађорђевића бр. 10/а у кући Владислава Рибникара, у којој су чланови Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, 4. јула 1941. године, одржали седницу на којој су донели одлуку о подизању устанка народа Југославије против окупатора. Овај дан се касније прослављао као Дан борца.
Кратке чињенице Оснивање, Затварање ...
Затвори
Кућу је 1934. године саградио Владислав Рибникар. Пре избијања Другог светског рата у дворишту је ископано склониште, а сама зграда припремљена је за илегални рад. У њој су се, у првим годинама рата, крили илегалци и неко време је ту штампан Билтен Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Између осталих, у њој су живели: Едвард Кардељ, Владимир Дедијер и Иво Лола Рибар, а на спрату је била соба у којој је боравио Јосип Броз Тито. Након одласка Владислава и Јаре Рибникар у партизане, 1943. године, кућа је конфискована и у њу су се уселили немачки официри.
По ослобођењу земље, Владислав Рибникар је кућу, коју су Немци оставили празну и демолирану, поклонио Комунистичкој партији Југославије, са жељом да у њој формира музеј. Музеј је отворен 1. маја 1950. године и налазио се у саставу Музеја града Београда. Године 1982, укључен је у састав Меморијалног центра „Јосип Броз Тито“, а по његовом укидању 1996. године, укључен је у састав Музеј града Београда. Музеј је затворен за посетиоце 2000. године, а априла 2003. кућа је враћена породици Рибникар.
Фонд Рибникар је маја 2003. године, донео одлуку да у кући формира музеј листа „Политике“ и српске штампе. Тада је одлучено да се кућа реновира како би се створили услови за стварање сталне поставке, али оно још увек није почело.
Кућа је обележена спомен-плочом, а 17. маја 1965. године је проглашена за Споменик културе од изузетног значаја. Испред зграде је постављен споменик „Позив на устанак“, рад вајара Војина Бакића.
- Аноним (1954а). „Београдски музеји” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда (I): 307—361. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 11. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Аноним (1954b). „Културно-просветне установе у Београду” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда (I): 434—439. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 09. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Вукмановић Темпо, Светозар (1961). „Сећање на историјску седницу Политбироа ЦК КПЈ 4. јула 1941.” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда (VIII): 73—84. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 08. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Дедијер, Владимир (1951). Дневник [2. изд., сажето у једну књигу]. Београд: Југословенска књига. 32984583
- Đurin, Ljiljana (1988). Memorijalni centar Josip Broz Tito. Beograd: Memorijalni centar „Josip Broz Tito“. 512446105
- Erceg-Sarajčić, Gorica (1990). „Memorijalni centar "Josip Broz Tito" — muzejsko-memorijalni sadržaji”. Informatica museologica. Zagreb: Muzejski dokumentacijski centar. 20 (3—4): 13—16. 17525250
- Erceg Sarajčić, Gorica (1990). Memorijalni centar Josip Broz Tito, nastanak i perspektive (magistarski rad). Varaždin: Sveučilište u Zagrebu, Fakultet organizacije i informatike.
- Jokić, Gojko (1986). Jugoslavija : Spomenici revolucije : turistički vodič (PDF). Beograd: Turistička štampa. 11699719
- Лекић, Даринка (1995). Београд, град за сва времена. Београд: Наука. 34396684
- Manojlović Pintar, Olga; Radanović, Milan; Pisarri, Milovan; Lajbenšperger, Nenad; Traverso, Enzo (2013). Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44. Priručnik za čitanje grada (ur. Rena Rädle i Milovan Pisarri) (PDF). Beograd: M. Radanović (Pekograf). 196788236
- Organizovanje poseta Memorijalnom centru „Josip Broz Tito“. Beograd: Radna grupa organa i organizacija Federacije, SR Srbije i Gradske konferencije SSRN. 1981. 17620999
- Павићевић, Александра (2011). Време (без) смрти: представе о смрти у Србији 19—21. века. посебна издања, Књига 73. Београд: Етнографски институт Српске академије наука и уметности.
- Pavlović, Antica (1962). Javni spomenici na području grada Beograda [katalog]. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. 512900247
- Поповић, Разуменка Зума (1981). Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945. Београд: Експорт прес. 1024016515
- Рибникар, Јара (1959). „Кућа у Ботићевој улици” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда (VI): 447—458. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 10. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Рибникар, Јара; Мартиновић, Војислав (1977). Музеј 4. јул 1941. : [водич]. Београд: Музеј града Београда. 124530439
- Стојановић, Братислав (1955). „О споменицима Београда” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда (II): 461—475. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
- Стојановић, Братислав (1983). „Меморијални центар „Јосип Броз Тито“ — Просторни оквири и перспективне могућности” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда (XXX): 161—194. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 09. 2020. г. Приступљено 24. 07. 2018. 178805767
- Trpković, Bojana (1985). Muzej „4. jul 1941.“. Beograd: Memorijalni centar „Josip Broz Tito“. 17651975
- Trpković, Bojana (1986). „Memorijalni centar „Josip Broz Tito” : Muzej „4. jul 1941 godine”” (PDF). Vesnik : organ vojnih muzeja. Beograd: Vojni muzej (31—32): 159—163. 41168903
- Cetinić, Ljiljana (2009). „Memorijalni centar Josip Broz Tito posle 1991—2008 godine”. Istinom protiv revizije narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji, 1941—1945: zbornik radova (ur. Mladenko Colić). Beograd: Društvo za istinu o narodnooslobodilačkoj borbi i Jugoslaviji: 353—356.