српски и југословенски вајар From Wikipedia, the free encyclopedia
Нандор Глид (Суботица, 12. децембар 1924 — Београд, 31. март 1997) био је југословенски и српски вајар.
Нандор Глид | |
---|---|
Датум рођења | 12. децембар 1924. |
Место рођења | Суботица, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Датум смрти | 31. март 1997. (72 год.) |
Место смрти | Београд, СР Југославија |
Рођен је 12. децембра 1924. године у Суботици, у јеврејској породици. Током Другог светског рата изгубио је готово све чланове своје породице у немачким логорима. Спасио се придруживши се Народноослободилачком покрету. Током рата је неколико пута био рањен.
Након завршетка рата, 1945. године уписао се у школу за примењену уметност. Током школовања добио је прву награду за портрет „Студент“ на Југословенском нивоу. Године 1948. уписао је Академију примењених уметности у Београду, а 1950. освојио прву награду за скулптуру. Године 1951. дипломирао је у класи професора Радета Станковића и Марина Студина. Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[1]
Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[2]
Од краја 1950-их до краја 1960-их аутор је споменика у иностранству, а после тога су његова споменичка остварења постављана широм Југославије. Био је професор Факултета примењених уметности и дизајна, а од 1985. до 1989. године ректор Универзитета уметности у Београду.
Године 1997. након његове смрти у Солуну је постављено његово дело „Менора у пламену 2“. Нандор Глид је био даровит уметник и за цртеж и графику.
Аутор је многих споменика, од којих су неки:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.