From Wikipedia, the free encyclopedia
Парада победе у Москви 2010. године одржана је 9. маја у спомен 65 година од победе над Нацистичком Немачком у Великом Отаџбинском рату 1945. године.[1]
Ово је била навјећа одржана војна парада у Москви од распада Совјетског Савеза. У паради је учествовало 11.135 војника, 127 летелица и хеликоптера. На паради је било присутно преко 3.000 војних ветерана.[2] На паради су по први пут учествовале војне јединице земаља савезника Совјетског Савеза у Другом светском рату, из Француске, Пољске, Уједињеног Краљевства, Сједињених Америчких Држава и држава чланица Заједнице Независних Држава.
Паради победе присуствовали су следећи достојанственици:
Тадашњи председник Молдавије, Михај Гимпу, испрва је прихватио позив руског председника Димитрија Медведева на параду, али је касније отказао посету речима: „Немам односе са Москвом. Само ће победници присуствовати, шта ће тамо поражени?“. Неки сматрају да се Гимпу предомислио, јер тако настоји побољшати односе са Румунијом која није била позвана на параду, јер је већим делом Другог светског рата била савезник Немачке.[6] Николас Саркози и Силвио Берлускони су такође били прихватили позив, али су 8. маја отказали долазак због финансијске кризе која је тада захватила Европуску Унију.[7][8] Велику Британију и Сједињене Америчке Државе су на паради представљали њихови амбасадори у Русији.[9]
Белоруски председник, Александар Лукашенко, и украјински Виктор Јанукович учествовали су на парадама организованима у главним градовима својих држава.[тражи се извор]
Парада победе службено је започела у 10:00 сати по московском времену, звоњавом на Спаситељевој кули у Московском кремљу. Након тога су Црвеним тргом продефилисали официри који су пронели заставу Русије и Заставу победе. Након тога су заповедник Московске војне области, Валериј Герасимов (заповедник параде), и руски министар одбране, Анатолиј Сердјуков, заједно обишли и поздравили војне јединице. У 10:14 сати, Серџуков је обзнанио врховном заповеднику и председнику Медведеву готовост јединица.[10]
Након тога је Медведев одржао говор у којем је истакао да је „нацизам уништен пре 65 година. Европи је враћен мир. Стало се на крај идеологији која је претила самим темељима цивилизације“. Такође је истакао велики допирнос Совјетског Савеза у рату, који је поднео највећи удар нацистичке војне силе, а која је на Источном фронту ангажовала ¾ својих војних јединица.[10]
Након завршетка говора и слушања химне Русије, Црвеним тргом кренули су учесници параде, праћени лименом музиком. Тргом је током параде промарширало 10.500 руских војника и око 1.000 војника из земаља чланица ЗНД-а, Пољске, Велике Британије, Француске и САД. Након марша уследила је процесија 161 руског војног возила и лет 127 летелица и хеликоптера који су у ваздугу формирали број „65“.[10]
Након тога је уследио део параде историјских војних јединица и возила из доба Великог отаџбинског рата. Затим су марширале јединице из Азербејџана, Белорусије, Јерменије, Казахстана, Киргистана, Молдавије, Таџикистана и Украјине. Сваку од чланица ЗНД-а представљало је око 70 војника. После чланица ЗНД-а усдледио је марш почасне гарде Пољске армије, 71 војник Британске армије, 76 војника Армије САД и 68 војника Француске армије. После иностраних јединица уследило је 68 војника из Туркменистана, које је предводио заповедник јашући на коњу, потомку коња маршала Георгија Жукова на којем је овај јахао на Паради победе 1945. године.[10]
Крај параде је обележио пролазак и музика војних оркестара из САД, Велике Британије и Француске и наполсетку војног оркестра Војске Руске Федерације.
Од копнених возила Војске Русије, учествовали су историјски Т-34, ГАЗ-67 и СУ-100. После њих, следила су савремена војна возила ГАЗ-2795, БПМ-97, БТР-80, БМП-3, Т-90, 2С19 Мста, ракетни систем Бук, ТОС-1, БМ-30 Смерч, С-400 Тријумф, Панцир-С1, Искандер-М и Топољ-М.
У паради је учествовало двадесет ваздухопловних скупина из Руске армије, међу којима и ваздухоплови Иљушин Ил-76, Иљушин Ил-78, Антонов Ан-124, Сухој Су-27, Иљушин Ил-80, Беријев А-50, Тупољев Ту-22M, Сухој Су-25, Микојан МиГ-29, Микојан МиГ-31, Тупољев Ту-95 и Тупољев Ту-160. По први пут су јавно представљени млажњак Јаковљев Јак-130 и хеликоптер Мил Ми-26.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.