From Wikipedia, the free encyclopedia
Музички инструменти су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Извршене су разне поделе музичких инструмената,[1] али ни једна није крајње прецизна и тачна. Нпр, у групу дрвених дувачких инструмената убрајају се флаута и саксофон, који се праве од метала. У инструменте са диркама убрајају се хармоника, оргуље, клавир, а знамо да је начин добијања тона на ова три инструмента различит.
Због свега овога, далеко је тачнија и прецизнија савремена научна подела музичких инструмената по групама, зависно од:
Према томе, музичке инструменте делимо на следеће групе[2]:
Ту спадају: бубањ, добош, даире са кожом, бонгоси, конге, тарабука, гоч, тимпан итд.
a) ударом једне о другу (чинеле, кастањете)
б) ударом у инструмент (триангл, звоно, ксилофон)
в) трзањем (дромбуље) и други.
а) металне (триангл, звоно, дромбуље)
б) дрвене (ксилофон, кастањете).
а) Инструменте са одређеном висином тона (ксилофон, тубафон, звончићи, челеста, звона, клепетуша, вибрафон.)
б) Инструменти са неодређеном висином тона (триангл, пиати, там-там, кастањете, бич, чегртаљка).
а) Трзањем, окидањем – прстима или трзалицом жице се доводе у стање вибрације (разне тамбуре, балалајка, лаута, мандолина, гитара, харфа) или преко клавијатурног механизма (вирџинел, чембало итд.).
б) Ударима – чекића превучених филцем по жицама (клавир) или батићима (цимбало).
в) Гудалом – превлачењем гудала преко затегнутих жица, називамо их гудачки инструменти (виела, ребаб, виолина, виола, виола д’аморе, виолончело, виола да гамба, контрабас, лијерица, гусле).
а) Усником (левкастим наусником) – то су лимени дувачки инструменти (труба, бах труба, бас труба, хорна, тромбон, туба, бас туба, контрабас туба).
б) Преламањем ваздушног стуба у цеви инструмента (фрула, флаута, блок-флаута, окарина, панова фрула).
в) Вибрацијом језичка од трске на уснику (кларинет, басетхорн, бас-кларинет, саксофон, тарагот).[4]
г) Вибрацијом двоструког језичка од трске (зурла, сопиле, обоа, обоа д’а море, енглески рог, хеклфон, фагот, контра-фагот).
д) Вибрацијом језичка и меха (оргуље, хармоника, бандонеон).
Комбинацијама разних боја, могуће је стварање нових, до данас непознатих боја и звукова (траутониум, мартеноови таласи).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.