Идиофони инструменти

Музички инструменти^[1] су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Најтачнија и најпрецизнија подела музичких инструмената,^[2] зависно од грађе и начина добијања тона и звука, је следећa^[3]:

1. Мембранофони или опнозвучни инструменти

2. Идиофони инструменти

3. Кордофони, хордофони или жичани инструменти

4. Аерофони инструменти

5. Електрофони, етерофони или електронски инструменти

Идиофони инструменти

Идиофони (грч. = сопствен, fonė = звук; итал. , енгл. ; фр. , )^[4] – су музички инструменти из групе удараљки.

Код идиофоних инструмената звук се добија:

1. Ударом једног инструмента о други (чинеле, кастањете)

2. Ударом у инструмент (триангл, звоно, ксилофон)

3. Трзањем (дромбуље) и други.

Како још могу да се класификују идиофони инструменти

У зависности од врсте материјала од којег се праве, идиофоне инструменте могуће је поделити на:

1. Металне (триангл, звоно, дромбуље)

2. Дрвене (ксилофон, кастањете).

У зависности од тога да ли производе тон или звук, идиофоне инструменте могуће је поделити на:

1. Инструменте са одређеном висином тона (ксилофон, тубафон, звончићи, челеста, звона, клепетуша, вибрафон.)

2. Инструменти са неодређеном висином тона (триангл, пиати, там-там, кастањете, бич, чегртаљка).

Прикажимо само неке идиофоне инструменте:

• 
  Ксилофон
• 
  Чинеле
• 
  Кастањете
• 
  Дромбуље