Пољско-руски рат (1792)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пољско-руски рат 1792. (такође, Рат друге поделе, и у пољским изворима Рат за одбрану устава[lower-alpha 1]), вођен је између Пољско-литванске заједнице на једној страни, и Тарговске конфедерација (конзервативно племство Комонвелта против новог Устава од 3. маја 1791) и Руско царство под Катарином Великом, с друге стране.[1]
Пољско-руски рат 1792. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Пољско-руских ратова | |||||||
Пољско-руски рат 1792. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Руско царство Тарговичка конфедерација |
Пољско-литванска заједница Пруска | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Михаил Кречетников Михаил Каховски Вилхелм Дерфелден Михаил Кутузов |
Краљ Станислав II Август Поњатовски Јозеф Јудицки | ||||||
Јачина | |||||||
98 хиљада | 70 хиљада | ||||||
Жртве и губици | |||||||
Око 7 хиљада | Око 3 хиљаде |
Рат се одвијао у два театра: северном у Литванији и јужном у данашњој Украјини. У оба случаја, пољске снаге су се повукле пред бројчано надмоћнијим руским снагама, иако су пружиле знатно већи отпор на југу, захваљујући ефективном вођству пољских заповедника принца Јозефа Поњатовског и Тадеуша Кошћушка. Током тромесечне борбе вођено је неколико битака, али ниједна страна није остварила одлучујућу победу.[2] Највећи успех пољских снага био је пораз једне од руских формација у бици код Зјеленца 18. јуна; после битке установљена је највиша војна награда Пољске Virtuti Militari. Рат је окончан када је пољски краљ Станислав Август Поњатовски одлучио да тражи дипломатско решење, затражио прекид ватре са Русима и придружио се Тарговској конфедерацији, како је захтевала Руска империја.[3]