Устав од 3. маја 1791.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Устав од 3. маја 1791. (пољ. , литв. ),[1] под називом Закон о управљању (пољ. ), био је устав који је усвојио Велики Сејм („Четворогодишњи Сејм“, који се састао 1788–92) за Пољско-Литвански Комонвелт, двојну монархију коју чине Круне Краљевине Пољске и Велике Кнежевине Литваније. Устав је осмишљен да исправи политичке мане Комонвелта. Томе је претходио период агитације за — и постепено увођење — реформи, почевши од сазивног Сејма 1764. и избором који је те године уследио за Станислава Августа Поњатовског, последњег краља Комонвелта.
Устав од 3. маја 1791 | |
---|---|
Закон о управљању | |
Тип | устав |
Израђен | 6. октобар 1788 — 3. мај 1791. год. |
Потписан | 3. мај 1791. год.; пре 232 године (1791-05-03) |
Потписници | Станислав II Август Поњатовски и др. |
Језици | пољски |
Устав је настојао да спроведе ефикаснију уставну монархију, уведе политичку једнакост између грађана и племства и стављање сељаке под заштиту владе, ублажавајући најгоре злоупотребе кметства. Забрањивао је погубне парламентарне институције као што је либерум вето, који је Сејм ставио на милост и немилост сваког посланика, који је могао ставити вето и тако поништити све законе које је тај Сејм усвојио. Суседи Комонвелта су непријатељски реаговали на усвајање устава. Краљ Фридрих Вилхелм II раскинуо је савез Пруске са Пољско-литванским Комонвелтом. Удружио се са царском Русијом Катарине Велике и Тарговичком конфедерацијом пољских магната против реформи да би победио Комонвелт у Пољско-руском рату 1792.
Устав из 1791. био је на снази мање од 19 месеци.[2][3] Гроднонски сејм који се састао 1793. прогласио га је ништавим и неважећим,[1][3] иако је законско овлашћење Сејма да то учини била упитно.[3] Друга и трећа подела Пољске (1793, 1795) на крају су окончале суверену егзистенцију Пољске до краја Првог светског рата 1918. Током те 123 године, Устав из 1791. помогао је да се одрже аспирације Пољске за коначно обнављање суверенитета земље. Према речима двојице његових главних аутора, Игнаћија Поточког и Хуга Кололонтаја, Устав из 1791. био је „последња воља и тестамент отаџбине која се гаси“.
Устав од 3. маја 1791. комбиновао је монархијску републику са јасном поделом извршне, законодавне и судске власти. Генерално се сматра првим европским и другим модерним писаним националним уставом у Европи, после Устава Сједињених Држава који је ступио на снагу 1789. године.[3][lower-alpha 1][4][5]