Прибислав Мутимировић

Прибислав или Првослав (грч. )^{[lower-alpha 1]} Мутимировић је био српски владар из династије Властимировића, која је Србе довела на Балканско полуострво^[1] и годину дана је владао Србијом (891—892).

Прибислав Мутимировић
Стилизовано знамење са печата кнеза Стројимира из 9. века
Датум рођења	867.
Датум смрти	10. век
Потомство	Захарија Прибислављевић
Родитељи	Мутимир
Династија	Властимировићи
Период	891—892.
Претходник	Мутимир
Наследник	Петар Гојниковић

Породица

Био је најстарији син и наследних кнеза Мутимира, који је започео христијанизацију Срба. а са власти га је збацио његов брат од стрица Гојника, Петар. Прибислав се са млађом браћом, Браном и Стефаном, склонио у Хрватску^[1] и његова даља судбина није позната. Његов син Захарија је касније преузео власт у Србији, током прве половине треће деценије 10. века.

Биографија

Његов отац је са браћом Стројимиром и Гојником поразио бугарску војску коју је послао бугарски цар Борис I, а коју је предводио његов син Владимир.^[2] Владимир је ухваћен заједно са 12 бољара. Борис и Мутимир су се договорили о миру (а можда и о савезу^[2]), а Мутимир је послао своје синове Брана и Стефана преко границе да испрате заробљенике, где су разменили предмете у знак мира: сам Борис им је дао „богате поклоне “, док су му дали „два роба, два сокола, два пса и осамдесет крзна”.^[3]

880-их година Мутимир је заузео престо, протеравши своју млађу браћу и Клонимира, Стројимировог сина, на двор Бориса I у Бугарски канат.^[2] Ово је највероватније било због издаје.^[4] Петар, Гојников син, држан је на српском двору Мутимира из политичких разлога,^[4] али је убрзо побегао код Бранимира у Хрватску.^[2] Мутимир је умро 890. или 891. године, препустивши престо свом најстаријем сину Прибиславу.^[2] Прибислав је владао само годину дана када се Петар вратио 892. поразивши га у борби и заузевши престо. Прибислав је са браћом Браном и Стефаном побегао у Хрватску.^[2] Касније се Бран вратио и предводио неуспешну побуну против Петра 894. године.^[5] Бран је поражен, заробљен и ослепљен (византијска традиција је имала за циљ да дисквалификује особу да преузме престо^[6])

Његов једини син, Захарије, остао је дуго у Цариграду пре него што је успешно преузео престо уз помоћ Византије, владајући од 922–924.

Напомене

1. Име овог владара се помиње искључиво у делу Константина Порфирогенита, у његовом грчком облику Πριβέσθλαβος, због чега постоји спорење међу историчарима да ли га треба читати као Прибислав или као Првослав.

Породично стабло

2. Мутимир

1. Прибислав Мутимировић

3.

Види још

• Властимировићи
• Захарија Прибислављевић
• Историја Срба у раном средњем веку

Референце

1. Порфирогенит, Константин VII (950е). „[[s:sr:De administrando imperio/глава 32.|глава 32.]]”. De administrando imperio — преко Викизворника.
2. The early medieval Balkans, p. 141
3. Southeastern Europe
4. Đekić, Đ. 2009, "Why did prince Mutimir keep Petar Gojnikovic?", Teme. 33  (2):  683-688. PDF Архивирано на сајту (5. октобар 2013)
5. The early medieval Balkans, p. 150
6. Longworth, Philip (1997), The making of Eastern Europe: from prehistory to postcommunism (1997 изд.), Palgrave Macmillan, стр. 321, ISBN 0-312-17445-4

Извори и литература

Извори

• Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
• Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.

Литература

• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
• Бубало, Ђорђе (2008). „Властимировићи”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 187—189.
• Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
• Живковић, Тибор (2000). Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века (PDF). Београд: Историјски институт САНУ.
• Живковић, Тибор (2002). Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025). Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
• Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Живковић, Тибор (2012). „О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита”. Византијски свет на Балкану (PDF). 2. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 313—332.
• Коматина, Предраг (2015). „О српско-бугарској граници у IX и X веку”. Зборник радова Византолошког института. 52: 31—42.
• Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.
• Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
• Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени. Београд: Просвета.
• Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 141—155.
• Ћирковић, Сима (1981). „Србија између Византијског царства и Бугарске”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 156—169.
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.

Викизворник

• Константин Порфирогенит, „“ (О управљању Царством) (глава 32)

Прибислав Властимировићи
Владарске титуле
Мутимир	Кнез Кнежевине Србије 891–892	Петар