Георгије Острогорски

Георгије Александрович Острогорски (рус. ; Санкт Петербург, 19. јануар 1902 — Београд, 24. октобар 1976) био је историчар, професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византолошког института САНУ. Један је од највећих византолога двадесетог века и добитник многих домаћих и страних научних признања.

Георгије Острогорски
Пуно име	Георгије Александрович Острогорски
Датум рођења	(1902-01-19)19. јануар 1902.
Место рођења	Санкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти	24. октобар 1976.(1976-10-24) (74 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија

Биографија

Рођен је у Санкт-Петербургу, школовао се у великим универзитетским центрима Немачке и Француске. Георгије Острогорски се 1933. године, после одбрањене докторске дисертације 1927. и неколико година професуре на универзитету у Вроцлаву, доселио у Србију, тадашњу Југославију. Добио је место на Београдском универзитету, на Филозофском факултету, Одељење за историју, где је на предмету Историја Византије радио читавог живота. Основао је Византолошки институт^[1] САНУ, који је, захваљујући његовом угледу, постао важна институција светске византологије.

Георгије Острогорски је написао Историју Византије публиковану 1963 године у Монаку→ .Hа немачком језику изашла је у чувеној Милеровој серији „“. Ово дело има неколико српских издања, а преведено је и на све светске језике и данас се још увек сматра једним од најсвеобухватнијих једнотомних прегледа византијске историје. У својим многобројним делима проучавао је готово све видове живота Византије: политичку историју, социјално-економску историју, историју идеја, односе са словенским светом.

Супруга му је била Фанула Папазоглу.

Одабрана дела

• Ostrogorsky, Georg (1929). Studien zur Geschichte des byzantinischen Bilderstreites (1. изд.). Breslau: Marcus.
• Острогорски, Георгије (1935). „Синајска икона св. Јована Владимира” (PDF). Гласник Скопског научног друштва. 14: 99—106. Архивирано из оригинала 27. 06. 2023. г. Приступљено 27. 06. 2023.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Острогорски, Георгије (1935). „Автократор и Самодржац: Прилог за историју владалачке титулатуре у Византији и у Јужних Словена”. Глас СКА. 164: 95—187.
• Острогорски, Георгије (1939). „Писмо Димитрија Хоматијана Св. Сави и одломак Хоматијановог писма патријарху Герману о Савином посвећењу”. Светосавски зборник. 2. Београд: СКА. стр. 90—113.
• Острогорски, Георгије (1948). „Утицај Словена на друштвени преображај Византије”. Историски гласник. 1 (1): 12—21.
• Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
• Острогорски, Георгије (1951). „Душан и његова властела у борби са Византијом”. Зборник у част шесте стогодишњице Законика Цара Душана. Београд: Српска академија наука. стр. 79—86.
• Острогорски, Георгије (1951). Пронија: Прилог историји феудализма у Византији и у јужнословенским земљама. Београд: Научна књига.
• Острогорски, Георгије (1952). „Постанак тема Хелада и Пелопонез”. Зборник радова Византолошког института. 1: 64—77.
• Острогорски, Георгије (1953). „Тактикон Успенског и Тактикон Бенешевића: О времену њиховог постанка”. Зборник радова Византолошког института. 2: 39—59.
• Острогорски, Георгије, ур. (1955). Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт.
• Ostrogorsky, George (1956). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell.
  • Ostrogorsky, George (1957). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press.
  • Ostrogorsky, George (1968). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell.
  • Ostrogorsky, George (1969). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press.
• Ostrogorsky, George (1956). „The Byzantine Emperor and the Hierarchical World Order”. The Slavonic and East European Review. 35 (84): 1—14.
• Острогорски, Георгије, ур. (1959). Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт.
• Ostrogorsky, George (1959). „The Byzantine Empire in the World of the Seventh Century”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 1—21.
• Ostrogorsky, George (1959). „Byzantine Cities in the Early Middle Ages”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 45—66.
• Острогорски, Георгије (1963). „Господин Константин Драгаш”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 287—294.
• Острогорски, Георгије (1964). „Христопољ између Срба и Византинаца”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8 (1): 333—342.
• Ostrogorsky, George (1965). „The Byzantine Background of the Moravian Mission”. Dumbarton Oaks Papers. 19: 1—18.
• Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
• Острогорски, Георгије; Баришић, Фрањо, ур. (1966). Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт.
• Острогорски, Георгије (1968). „О серском митрополиту Јакову”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 10 (1): 219—226.
• Острогорски, Георгије (1968). „Простагме српских владара”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 34 (3-4): 245—257.
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
• Острогорски, Георгије (1969). О византијском феудализму. Београд: Просвета.
• Острогорски, Георгије (1969). Привреда и друштво у Византијском царству. Београд: Просвета.
• Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени. Београд: Просвета.
• Острогорски, Георгије (1970). Из византијске историје, историографије и просопографије. Београд: Просвета.
• Острогорски, Георгије (1970). О веровањима и схватањима Византинаца. Београд: Просвета.
• Острогорски, Георгије (1970). „Света Гора после Маричке битке”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 277—282.
• Острогорски, Георгије; Баришић, Фрањо, ур. (1971). Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт.
• Острогорски, Георгије (1971). „Комитиса и светогорски манастири”. Зборник радова Византолошког института. 13: 221—256.
• Ostrogorsky, George (1971). „Observations on the Aristocracy in Byzantium”. Dumbarton Oaks Papers. 25: 1—32.
• Ostrogorsky, Georg (1974). Byzanz und die Welt der Slawen: Beiträge zur Geschichte der byzantinisch-slawischen Beziehungen. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft.
• Острогорски, Георгије (1975). „Србија и византијска хијерархија држава”. О кнезу Лазару. Београд-Крушевац: Филозофски факултет. стр. 125—137.