Земља Пунта често је долазила у контакт са Старим Египтом. Прве експедиције Египта на територије Пунта падају у време Старог краљевства, односно Пете египатске династије (25. век п. н. е).[19] У време Ментухотепа III, фараона Једанаесте египатске династије (око 2000. године п. н. е.), војсковођа Хану организовао је нове походе на Пунт, али није извесно да ли је он лично путовао на ове експедиције.[20] Трговачке мисије фараона из 12. династије Сенусрета I, Аменемхата II и Аменемхата IV такође су успешно прокрчиле свој пут до и из мистериозне земље Пунт.[21][22]
Током Осамнаесте египатске династије, Хатшепсут је изградила флоту на Црвеном мору како би олакшала трговину између врха Акабског залива и јужних дестинација све до Пунта како би довезла посмртну робу у Карнак у замену за нубијско злато. Хатшепсут је лично направила најпознатију староегипатску експедицију која је допловила до Пунта. Њени уметници откривају много о краљевима, становницима, настамбинама и разноврсности дрвећа на острву, откривајући га као „Земљу богова, регион далеко на истоку у правцу изласка сунца, благословљен производима за верске сврхе“, где су се трговци враћали са златом, слоновачом, ебановином, тамјаном, ароматичним смолама, животињским кожама, живим животињама, козметиком за шминкање очију, мирисним дрветом и циметом.[23][24] Током владавине краљице Хатшепсут у 15. веку пре нове ере, бродови су редовно прелазили Црвено море како би набавили битумен, бакар, резбарене амајлије, нафту и другу робу која је транспортована копном и низ Мртво море до Елата на челу залива Акаба, где су били придружени тамјану и смирни који су долазили на север како морем, тако и копном дуж трговачких путева кроз планине које воде северно дуж источне обале Црвеног мора.[25]
Извештај о том путовању са пет бродова сачуван је на рељефима у Хатшепсутином побребном храму у Деир ел-Бахрију.[26] Кроз све храмске текстове, Хатшепсут „одржава фикцију да је њен изасланик“ канцелар Нехси, који се помиње као шеф експедиције, отпутовао у Пунт „како би наплатио данак од домородаца“ који признају своју оданост египатском фараону.[27] У стварности, Нехсијева експедиција је била једноставна трговачка мисија у земљу, Пунт, која је у то време била добро успостављена трговачка станица.[27] Штавише, Нехсијева посета Пунту није била претерано храбра, јер га је „пратило најмање пет бродова [египатских] маринаца“ и топло су га поздравили шеф Пунта и његова ужа породица.[26][27] Пунтити су „трговали не само сопственим производима од тамјана, ебановине и стоке кратких рогова, већ [такође] робом из других афричких држава укључујући злато, слоновачу и животињске коже.“[27] Према рељефима храмова, Пунт се налази у земљи којом су у то време владали краљ Параху и краљица Ати.[28]
За поход је припремљено пет великих бродова који су састављени на обалама Црвеног мора. Један од главних циљева похода била је набавка миришљавог дрвета које је расло само у пределима данашње Сомалије. Поход је био ништа друго до трговачка експедиција. Египћане је примио принц Пареху и његова жена Ети. Између две земље успостављено је пријатељство и слободна трговина. Управо из робе коју је Хатшепсут донела из Пунта, а која је у храму детаљно наведена, се верује да је локација земље Пунта данашња Сомалија - кокосове палме, миришљава смола, тамјан. Представљени су мајмуни, пси, нилски коњи, жирафе, потоци богати рибом...
Albright, W. F. (1922). „The Location of the Garden of Eden”. American Journal of Semitic Languages and Literatures. 39 (1): 20. JSTOR528684. S2CID170465632. doi:10.1086/369964.
Breasted, John Henry (1906–1907), Ancient Records of Egypt: Historical Documents from the Earliest Times to the Persian Conquest, collected, edited, and translated, with Commentary, p. 433, vol. 1
El-Sayed Mahfouz: Amenemhat IV at Wadi Gawasis, Bulletin de l'Institut français d'archéologie orientale A. (BIFAO) 2010, vol. 110, [165-173, 485, 491 [11 p.], 978-2-7247-0583-6, see also
Manansala, Paul (1994). The Naga race (на језику: енглески). University of Michigan: Firma KLM. стр.89. Приступљено 28. 6. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bradbury, Louise (1988), „Reflections on Travelling to 'God's Land' and Punt in the Middle Kingdom”, Journal of the American Research Center in Egypt, 25: 127—156, JSTOR40000875, doi:10.2307/40000875.
Breasted, John Henry (1906—1907), Ancient Records of Egypt: Historical Documents from the Earliest Times to the Persian Conquest, collected, edited, and translated, with Commentary, 1—5, University of Chicago Press.
Fattovich, Rodolfo. 1991. "The Problem of Punt in the Light of the Recent Field Work in the Eastern Sudan". In Akten des vierten internationalen Ägyptologen Kongresses, München 1985, edited by Sylvia Schoske. Vol. 4 of 4 vols. Hamburg: Helmut Buske Verlag. 257–272.
———. 1993. "Punt: The Archaeological Perspective". In Sesto congresso internazionale de egittologia: Atti, edited by Gian Maria Zaccone and Tomaso Ricardi di Netro. Vol. 2 of 2 vols. Torino: Italgas. 399–405.
Herzog, Rolf. 1968. Punt. Abhandlungen des Deutsches Archäologischen Instituts Kairo, Ägyptische Reihe 6. Glückstadt: Verlag J. J. Augustin.
Kitchen, Kenneth (1971), „Punt and How to Get There”, Orientalia, 40: 184—207
Kitchen, Kenneth (1993), „The Land of Punt”, Ур.: Shaw, Thurstan; Sinclair, Paul; Andah, Bassey; ., The Archaeology of Africa: Foods, Metals, Towns, 20, London and New York: Routledge, стр.587—608.
Paice, Patricia (1992), „The Punt Relief, the Pithom Stela, and the Periplus of the Erythean Sea”, Ур.: Harrak, Amir, Contacts Between Cultures: Selected Papers from the 33rd International Congress of Asian and North African Studies, Toronto, 15–25 August 1990, 1, Lewiston, Queenston, and Lampeter: The Edwin Mellon Press, стр.227—235.
O'Connor, David (1994), Ancient Nubia: Egypt's Rival in Africa, University of Pennsylvania Press, pp.41–44.
Wicker, F. D. P. (July, 1998), "The Road to Punt", The Geographical Journal. Vol. 164, no. 2. 155-167