From Wikipedia, the free encyclopedia
Географски простор Републике Српске могуће је условно подијелити на различите регије, зависно од практичних потреба. Пошто су урбани центри главне полуге и медијатори укупног развоја Републике Српске, овај простор се најчешће диференцира примјеном тзв. нодално-функционалног принципа. Према томе условне границе регија одређују се гравитационим утицајем главних урбаних и уједно развојних центара. Један од најважнијих циљева регионализације и политике регионалног развоја је што равномјернији развој на нивоу републике, односно ентитета или државе. Поред функционалних регија, могуће је издвојити и физиономске регије, односно природно-географске области Републике Српске.
Нодално-функционална регионализација Републике Српске је на различит начин извршена у Просторном плану Републике Српске и у уџбеницима географије. По истом принципу, али поново са другачијим границама регија извршена је и организација судства на просторе који су у надлежности окружних судова. Своју диференцијацију простора има и Полиција, те нека јавна предузећа у Републици Српској као што су Поште Српске, Телеком Српске, Електропривреда Републике Српске итд.
Према Просторном плану, за којег је надлежно ентитетско министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Република Српска се састоји од шест мезорегија. Регије Републике Српске у рангу су с европским нивоом NUTS3.
Та подела на планско-статистичке регије условљена је демографском сликом и структуром целог ентитета, просторном расподелом становништва и његовог кретања између урбаних центара и руралног окружења, физичко-географском сликом подручја и његовом привредном развоју, високим нивоом приступачности насељених мјеста и инфраструктури, квалитетом и количином опремљености јавно-социјалних функција у центрима развоја и осталим насељеним мјестима, повољним правним и административним условима за унапређење просторног развоја, планским позиционирањем урбаних центара у одговарајућим стратегијама развоја Републике Српске и контексту досадашњих планова за различите нивое администрације, политичким оквиром и традицијом подручја.[1]
Према Просторном плану Републике Српске до 2025, ентитет се дијели на сљедеће регије:[2]
Назив регије | Примарни регионални центар |
Секундарни регионални центар |
Обухваћене јединице локалне самоуправе |
---|---|---|---|
Регија Бања Лука | Бања Лука | Градишка и Мркоњић Град | Бања Лука, Градишка, Језеро, Кнежево, Котор Варош, Србац, Лакташи, Челинац, Мркоњић Град, Петровац, Прњавор, Рибник, Источни Дрвар, Купрес, Шипово |
Регија Приједор | Приједор | Нови Град | Приједор, Нови Град, Козарска Дубица, Крупа на Уни, Костајница, Оштра Лука |
Регија Добој | Добој | Брод, Шамац, Дервента | Вукосавље, Дервента, Добој, Петрово, Брод, Теслић, Шамац, Пелагићево, Доњи Жабар, Станари, Модрича |
Регија Бијељина | Бијељина | Зворник | Бијељина, Братунац, Власеница, Зворник, Лопаре, Милићи, Осмаци, Сребреница, Угљевик, Шековићи |
Регија Источно Сарајево | Источно Сарајево | Вишеград | Вишеград, Пале, Рогатица, Рудо, Соколац, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Хан Пијесак, Трново |
Регија Требиње | Требиње | Фоча | Берковићи, Билећа, Гацко, Љубиње, Невесиње, Источни Мостар, Требиње, Фоча, Калиновик, Ново Горажде, Чајниче |
Према рељефним, климатским и биогеографским цјелинама у Републици Српској се најчешће издвајају три дијела:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.