Челинац

Челинац је насељено мјесто и сједиште општине Челинац у близини града Бање Луке у западном дијелу Републике Српске. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у насељу Челинац је живјело 5.097 лица^[1], док је у Општини Челинац живјело 15.117 лица. До 1981. године име насеља је било Челинац Доњи.

Челинац
Челинац
Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Челинац
Становништво
— 2013.	5.097[1]
Географске карактеристике
Координате	44° 43′ С; 17° 20′ И
Временска зона	(), љети ()
Челинац Челинац на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	78240
Позивни број	051
Веб-сајт

Географија

Општина Челинац налази се у средишту западног дела Републике Српске.

Граничи са подручјем града Бање Луке, те општинама Лакташи, Прњавор, Теслић, Котор Варош и Кнежево. Јужни и југозападни дио општине простире се на надморској висини до 800 метара, а ка сјеверу, у највећем дијелу општине по површини, надморска висина креће се од 300 до 600 метара. Најнижа тачка са надморском висином од 196 метара је на ушћу ријеке Јошавке у Врбању.

Територија општине испресецана је токовима ријеке Врбање, Јошавке, Укрине, Турјанице и Швракаве. Клима је умјерено-континентална, уз утицај континенталне са подручја Панонске низије и планинске климе са масива Мањаче, Влашића и Чемернице. Просечна годишња температура креће се око 11 °C. Природна богатства чине шуме, пољопривредно земљиште, руде и минерали: кречњак (Стара Дубрава), магнезит (Шњеготина велика) и манган (Узломац).

Историја

Први знаци живота на територији града Челинца јављају се у Илирском насељу Змајевац које датира из периода п. н. е. У селу је на лето 1940. пробијен тунел током градње пруге Бања Лука - Добој, дела трасе Београд - Сплит.^[2] За вријеме Југославије Челинац је био индустријски град са неколико важних фабрика ( Свила, Чајевац, ...)

Становништво

Састав становништва – насеље Челинац
	2013.[3]	1991.[4]	1981.[5]	1971.[6]
Укупно	5 256 (100,0%)	4 857 (100,0%)	3 136 (100,0%)	1 321 (100,0%)
Срби	4 740 (90,18%)	3 450 (71,03%)	1 798 (57,33%)	569 (43,07%)
Бошњаци	422 (8,029%)	1 005 (20,69%)1	817 (26,05%)1	694 (52,54%)1
Неизјашњени	23 (0,438%)	–	–	–
Хрвати	21 (0,400%)	51 (1,050%)	57 (1,818%)	32 (2,422%)
Муслимани	12 (0,228%)	–	–	–
Југословени	7 (0,133%)	234 (4,818%)	402 (12,82%)	7 (0,530%)
Украјинци	7 (0,133%)	–	–	–
Босанци	7 (0,133%)	–	–	–
Остали	7 (0,133%)	117 (2,409%)	49 (1,563%)	15 (1,136%)
Црногорци	3 (0,057%)	–	8 (0,255%)	1 (0,076%)
Македонци	3 (0,057%)	–	–	–
Непознато	3 (0,057%)	–	–	–
Словенци	1 (0,019%)	–	1 (0,032%)	–
Албанци	–	–	4 (0,128%)	3 (0,227%)

1. ¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Демографија
Година	Становника
1948.	751
1953.	891
1961.	977
1971.	1.321
1981.	3.136
1991.	4.857
2013.	5.256

Спорт

На територији општине делује неколико спортских клубова и удружења, између осталог два фудбалска и два кошаркашка клуба, шаховски клуб итд.

ФК „Челинац“ основан је 1948. под именом Змајевац, једно вријеме је носио и име Партизан, да би његов рад био обновљен 1994. под садашњим називом. Члан је 2. лиге Републике Српске.

Омладинска екипа Кошаркашког клуба "Челинац" била је првак Републике Српске у кошарци.

Познате личности

• Анђелко Дујаковић

Галерија

• 
  Дом здравља

Види још

• Челинац Горњи
• Стари град Змајевац (Челинац)
• Народна библиотека „Иво Андрић“ у Челинцу
• Дом здравља Свети Врачеви (Челинац)