Сара Бернар
француска глумица (1844–1923) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сара Бернар, правим именом по рођењу Анријета-Розин Бернар, (франц. ; Париз, 22. октобар 1844 – Париз, 2. март 1923) била је француска глумица.[1]
Сара Бернар | |||||
---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Анријета-Розин Бернар | ||||
Датум рођења | (1844-10-22)22. октобар 1844. | ||||
Место рођења | Париз, Француска | ||||
Датум смрти | 2. март 1923.(1923-03-02) (78 год.) | ||||
Место смрти | Париз, Француска | ||||
Супружник | Аристидес Дамала | ||||
Активни период | 1862—1922. | ||||
Потпис | |||||
Веза до -а | |||||
|
Први пут је наступила 1862. године у театру „Комеди франсез“.[2] У почетку је носила епитет „мале ружне глупаче“, што није обећавало сјајну каријеру, али је након похвала славног писца Виктора Игоа убрзо постала „бесмртна и божанска“, геније француске позорнице. Глумила је у различитим париским позориштима, као и у свом властитом. Слављена је као највећа драмска умјетница свог времена. За њен глас савременици су тврдили да заноси, узбуђује и залуђује. Наступала је све до старости и онда када јој је болест одузела чаробни глас и лепоту. Неколико пута је обишла Европу и Америку. Каријеру није прекинула ни након ампутације ноге 1914. године.[3]Ходала је на дрвеној нози и бирала улоге у којима је могла да седи.[1]
На филму се први пут појавила у „Хамлетовом двобоју“ глумећи Хамлета. Касније још неколико пута наступа у филмовима који су били екранизације њених позоришних представа. У свим својим филмским улогама задржала је позоришну патетику мимике и покрета, али већ сама њена појава на платну осигуравала је комерцијални успех. То се особито односи на филм „Краљица Елизабета“, снимљен 1912. године у Енглеској, један од првих успешних дугометражних филмова.
Године 1914. је одликована француском Легијом части.[1]