Сладак живот
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сладак живот (итал. ) је сатирични хумористичко-драмски филм из 1960. године, режисера Федерика Фелинија, који је и написао сценарио заједно са Ениом Флајаном, Тулиом Пинелијем и Брунелом Рондијем.[2] Главну улогу у филму тумачи Марчело Мастројани као Марчело Рубини, новинар таблоида који током седам дана и ноћи путује кроз „сладак живот” Рима у бесплодној потрази за љубављу и срећом. Радња нема чврсту наративну структури и може се поделити на пролог, седам дугих епизода прекинутих интермецом и епилог, према најчешћем тумачењу.[3]
Сладак живот | |
---|---|
Изворни наслов | La Dolce Vita |
Режија | Федерико Фелини |
Сценарио | Федерико Фелини Енио Флајано Тулио Пинели Брунело Ронди Пјер Паоло Пазолини (непотписан) |
Продуцент | Ђузепе Амато Анђело Рицоли |
Главне улоге | Марчело Мастројани Анита Екберг Анук Еме Ивон Фирно Ален Кини Анибале Нинки Магали Ноел Лекс Баркер Жак Серна Нађа Греј |
Музика | Нино Рота |
Директор фотографије | Отело Мартели |
Монтажа | Лео Катоцо |
Продуцентска кућа | Riama Film Pathé Consortium Cinéma Gray Films |
Дистрибутер | Cineriz (Италија) Pathé (Француска)[1] |
Година | 1960. |
Трајање | 174 минута |
Земља | Италија Француска |
Језик | италијански енглески француски немачки |
Зарада | 19,5 милиона долара (САД) |
веза |
Објављен у Италији 5. фебруара 1960. године, Сладак живот је остварио критички и комерцијални успех, упркос цензури у неким регионима. Освојио је Златну палму на Филмском фестивалу у Кану,[4] као и Оскара за најбоље костиме.[5] Био је номинован за још три Оскара, укључујући најбољу режију и најбољи оригинални сценарио. Успех филма се показао као прекретница како за италијанску, тако и за европску кинематографију у целини,[6] и почео је да се сматра ремек делом италијанског филма и једним од најбољих филмова свих времена.[7]
Године 2008, италијанско Министарство културе је уврстило Сладак живот међу 100 италијанских филмова које треба сачувати, списак од 100 филмова који су „променили колективно памћење земље између 1942. и 1978. године”.[8]