Солистичка каденца

Израз каденца (итал. и енг. Cadenza)^[1] у музици има два значења:

Каденца у C-Duru.

1. Једно од њих сте већ упознали на часовима солфеђа, певајући у разложеним акордима каденце у разним тоналитетима: у том смислу (мелодијском и хармонском), каденца је низ акорада који карактерише одређени тоналитет и којим се завршава музичка целина.

2. Но, каденца има и друго значење: одломак који изводи солиста сам, док (клавирска или оркестарска) пратња паузира, као на пример:

Пример солистичке каденце у композицији за кларинет и оркестар аутора Р. Лазићa - В. Перичића: Introduzione, Thema e Variazioni.
Наступ солистичке каденце је ради прегледности маркиран црвеном бојом.

Таква, солистичка каденца^[2] се налази најчешће при крају композиције (први став концерта, мада може и у осталим ставовима). Обично се бележи ситнијим нотама, а изводи се у слободном темпу, без поделе у тактове, као каква импровизација (и заиста, у класичним концертима композитори обично нису ни компоновали каденцу, већ су препуштали извођачу да је импровизује и у њој прикаже сву своју виртуозност, али и музикалност).

Каденца у кларинетском соло-штиму за композицију Introduzione, Thema e Variazioni, Р. Лазићa - В. Перичићa.

Солистичка каденца се обично јавља на корони и често се завршава трилером, који припрема поновни улазак клавира или оркестра.

Референце

1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
2. Радивој Лазић - Властинир Перичић, основи теорије музике, Приступљено 25. 4. 2013.

Види још

• Kаденца