Списак српских химни
списак химни српских држава кроз историју / From Wikipedia, the free encyclopedia
Списак српских химни обухвата све незваничне и званичне националне химне коју је Србија имала кроз своју историју као и незваничне и званичне химне Црне Горе, Републике Српске и Републике Српске Крајине. Списак садржи и народну химну посвећену Светом Сави, првом српском архиепископу и оснивачу аутокефалне Српске православне цркве.
Химна Светом Сави и Востани Сербије спадају у прве (додуше незваничне) српске химне. Тачан датум настанка химне која је посвећена светитељу Сави Немањићу није позната, док је Песма на инсурекцију Сербијанов, тј. Востани Сербије, настала 1804. када ју је спевао српски просветитељ Доситеј Обрадовић из жеље да поздрави избијање Првог српског устанка. Међутим, прва службена, државна химна Србије била је Боже правде коју је написао Јован Ђорђевић а компоновао Даворин Јенко, која уједно спада у старије химне у свету. Боже правде је била и званична химна Републике Српске (до 2008. када је усвојена химна Моја Република) и Републике Српске Крајине. Прва званична химна црногорске државе била је Убавој нам Црној Гори песника Јована Сундечића и композитора Јована Иванишевића.
Српски народ је дуго певао и Химну Краљевине Југославије као и Хеј, Словени (које нису изворне српске химне) у тренуцима када је исти био део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије, Федеративне Народне и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црна Горе. Иако су ове химне биле са ширег државно-правног нивоа организовања и удруживања и не химне Србије као такве, због дужине трајања поменутих држава, оне су укључене у списак.
Тренутна химна Црне Горе, Ој, свијетла мајска зоро, издвојена је у посебан одељак. Наиме, садашња црногорска химна представља обраду изворног текста народне српске песме Ој, јунаштва свијетла зоро, чији први помен потиче из 1863. године, када је изведена у Београду, у склопу драме Бој на Грахову, коју су написали Јован Цар и Обрад Витковић.[1][2] После стицања независности Црне Горе 2006, током јавне расправе о избору химне, покренута су бројна питања о знатним одступањима званично усвојеног наслова и текста у односу на изворне облике. Између осталог, одлучено је да се као трећа и четврта строфа званичног текста химне усвоје делови песме Вјечна наша, коју је 1944. године испевао црногорски правник и политичар Секула Дрљевић, познат по својим фашистичким ставовима.[3]