Срби муслимани
From Wikipedia, the free encyclopedia
Срби муслимани су припадници српског народа исламске вјероисповијести.
Као специфична етнорелигијска заједница у оквиру српског народа, одликују се неговањем српских народних и исламских верских традиција. Почели су да настају крајем 14. века, када је међу Србима хришћанима дошло до првих појава појединачног прелажења у ислам.[1] Процес исламизације је добио на замаху током 15. века, упоредо са ширењем турске власти над српским земљама, а настављен је и током наредних векова, попримивши знатне размере у појединим областима. Међу истакнутим Србима-муслиманима из тог раздобља посебно се истичу поједини припадници српског племства који су примили ислам и потом стекли високе положаје у Османском царству, као што су Ахмед-паша Херцеговић и Скендер-бег Црнојевић. Најпознатија личност у историји Срба-муслимана био је велики везир Мехмед-паша Соколовић. Примањем ислама уз специфично задржавање појединих српских народних традиција, већина Срба-муслимана је током раздобља османске власти успела да очува своју етничку и културну посебност у односу на владајуће Турке и суседне Албанце.[2]
Почевши од 19. века, када је дошло до успона националних покрета, међу муслиманима српског порекла у појединим областима почела су да се јављају нека специфична схватања о појединим идентитетским категоријама, што је довело до појаве првих замисли о етнификацији локалних, односно регионалних идентитета. Та појава је након 1878. године била вештачки подстакнута од стране аустроугарске окупационе управе у Босни и Херцеговини, која је активно радила на сузбијању националне свести међу тамошњим Србима-муслиманима у циљу стварања посебне „босанске” или „бошњачке” нације.[3] Иако је тај пројекат након пропасти Аустроугарске (1918) изгубио званичну потпору, државне власти новостворене Краљевине Југославије су својом новопрокламованом идеологијом интегралног југословенства створиле простор за даљу диференцијацију „југословенских” муслимана у односу на српски национални корпус, за шта се активно залагао знатан део руководства тадашње Југословенске муслиманске организације (ЈМО).[4]
Слична политика је настављена и након стварања нове, социјалистичке Југославије, која је у раздобљу од 1961. до 1971. године спровела процес озваничења посебне муслиманске нације. Након распада Југославије (1991—1992), појавила се замисао о трансформацији југословенских Муслимана у „Бошњаке”. Та замисао је током 1993. и 1994. године озваничена у новоствореној „Републици Босни и Херцеговини”, чиме је покренут процес бошњакизације, који се потом проширио и на друге државе. Упркос свим овим настојањима, значајан део Срба-муслимана успео је да очува свест о својој припадности српском народу.[5]