Бошњакизација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бошњакизација или бошњачење је политиколошки и етниколошки појам којим се означава процес асимилације, односно превођења појединаца или група из њиховог матичног етничког корпуса у бошњачки етнички, односно национални корпус. Као комплексна и слојевита друштвена појава, бошњакизација се испољава у неколико различитих видова, првенствено у облику етничке асимилације, односно етничке акултурације.[1][2]
Процес бошњакизације је првобитно покренут крајем 19. века, у склопу ширих етнополитичких пројеката аустроугарских власти у окупираној Босни и Херцеговини. Бошњакизација је била усмерена првенствено према муслиманском делу становнишва Босне, а спровођена је путем претварања регионалног босанског, односно бошњачког идентитета у посебан бошњачки "етнички" идентитет. У исто време, бошњакизација се одликовала негирањем етничке самобитности Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини.[3] Први талас бошњакизације је окончан са пропашћу аустроугарске власти у Босни и Херцеговини (1918). Крајем 20. века, у време распада Југославије, покренут је нови талас бошњакизације, која је била усмерена првенствено према тадашњим југословенским Муслиманима. Кључни корак у правцу званичног приватања бошњакизације као националне идеологије учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у етничке Бошњаке. Тиме је отпочео нови процес бошњакизације, који представља окосницу савременог бошњачког национализма.[1][4] На Косову и Метохији и даље је активан процес бошњакизације Горанаца и Торбеша.[5]