Теслић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Теслић је насељено мјесто и центар општине Теслић у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 7.057 становника.
Теслић | |
|---|---|
 Поглед са брда Крстова Гора на град Теслић | |
.png) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Теслић |
| Становништво | |
| — 2013. |  7.057 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 24″ С; 17° 51′ 35″ И |
| Временска зона | (), љети () |
  Теслић Теслић на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74270 |
| Позивни број | 053 |
| Веб-сајт | |
Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља.
.jpg)
Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.
Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борја, са два хотела и спортским установама.
| Састав становништва – насеље Теслић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961. | |||
| Укупно | 7 057 (100,0%) | 8 655 (100,0%) | 6 660 (100,0%) | 4 874 (100,0%) | 3 803 (100,0%) | ||
| Срби | 5 603 (79,40%) | 3 571 (41,26%) | 2 465 (37,01%) | 1 951 (40,03%) | – | ||
| Бошњаци | 704 (9,976%) | 1 889 (21,83%)1 | 1 568 (23,54%)1 | 1 595 (32,72%)1 | – | ||
| Хрвати | 320 (4,535%) | 766 (8,850%) | 954 (14,32%) | 1 103 (22,63%) | – | ||
| Неизјашњени | 191 (2,707%) | – | – | – | – | ||
| Босанци | 57 (0,808%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 50 (0,709%) | 442 (5,107%) | 57 (0,856%) | 102 (2,093%) | – | ||
| Муслимани | 43 (0,609%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | 37 (0,524%) | 1 987 (22,96%) | 1 557 (23,38%) | 69 (1,416%) | – | ||
| Православци | 11 (0,156%) | – | – | – | – | ||
| Роми | 10 (0,142%) | – | – | – | – | ||
| Словенци | 8 (0,113%) | – | 7 (0,105%) | 10 (0,205%) | – | ||
| Босанци и Херцеговци | 8 (0,113%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 6 (0,085%) | – | 51 (0,766%) | 34 (0,698%) | – | ||
| Непознато | 5 (0,071%) | – | – | – | – | ||
| Украјинци | 3 (0,043%) | – | – | – | – | ||
| Турци | 1 (0,014%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | – | – | 1 (0,015%) | 1 (0,021%) | – | ||
| Албанци | – | – | – | 9 (0,185%) | – | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Слободан Рељић (1954-), српски новинар и социолог.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
