Словенци

Не поистовећивати са Словинци.

Словенци су јужнословенски народ који углавном живи у Словенији, где чини приближно 92% становништва. Иако су велики део историје провели под аустријском влашћу, успели су очувати свој језик и националну свест.

Словенци

Примож Трубар Јуриј Вега Франце Прешерен Антон Мартин Сломшек Антон Ажбе Иван Цанкар Херман Поточник Јозеф Стефан Антон Корошец Едвард Коцбек Јанез Дрновшек Славој Жижек Драго Јанчар Леон Штукељ Петра Мајдич Тина Мазе
Укупна популација
2,5 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
Словенија	1.500.000[2]
САД	178.415[3][4]
Италија	83.000–100.000[1][5]
Немачка	50.000[6]
Канада	35.940[7]
Аргентина	30.000[1][5]
Аустрија	20.000–25.000[8]
Аустралија	24.855[9]
Хрватска	10.517[10]
Србија	4.033[11]
Француска	4.000[6]
Шведска	4.000[6]
Мађарска	3.025[12]
Швајцарска	2.433[13]
Уругвај	2.000–3.000[6]
Белгија	1.500[6]
Бразил	1.500[6]
Холандија	1.000–2.000[тражи се извор]
Венецуела	1.000[6]
Босна и Херцеговина	937[14]
*  Република Српска	504[15]
Језици
словеначки језик
Религија
доминира хришћанство (католицизам) и атеизам
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Словенци су 1918. створили заједничку државу са Србима и Хрватима, а од 1991. године имају сопствену независну државу. Већином су католичке вероисповести, а говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца има отприлике 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.^[16]

Припадница словеначког народа назива се Словенка,^[17] а тај термин се употребљава и за женске особе словенске етнолингвистичке групе. Ради разликовања двају споменутих значења често се у литератури сусреће појам Словенкиња.^[18]

Види још

• Списак народа света
• Антисловенаштво