Тони Кушнер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тони Кушнер (енгл. ; Менхетн, 16. јул 1956) амерички јекњижевник, сценариста и политички активиста познат по драмама Светла соба звана дан, Анђели у Америци, Словени и Код куће/Кабул. Добитник је Пулицерове награде за најбољу драму (1992), два Тонија за најбољу драму (1993, 1994), Емија за најбољи сценарио за телевизијску мини-серију (2004) и награде Лоренс Оливије за најбољи нови мјузикл (2007). Његове драме постављане су у преко тридесет земаља широм света.[1]
Тони Кушнер | |
---|---|
Пуно име | Ентони Роберт Кушнер |
Датум рођења | (1956-07-16)16. јул 1956. (67 год.) |
Место рођења | Менхетн, Њујорк, САД |
Утицаји од | Бертолд Брехт, Валтер Бенјамин, Ернст Фишер, Рејмонд Вилијамс, Тенеси Вилијамс, Артур Милер, Јуџин О'Нил, Клифорд Одет, Џорџ Бернард Шо |
Утицао на | Сузан-Лори Паркс, Крег Лукас, Наоми Волас, Ричард Гринберг |
Најважнија дела | Светла соба звана дан (1987) Анђели у Америци (1992, 1993) Словени (1995) Код куће/Кабул (2001) Каролина или промена (2003) Интелегетни хомосексуални водич кроз капитализам и социјализам са решењем (2009) |
Награде | Пулицерова награда за најбољу драму (1992) Тони за најбољу драму (1993, 1994) Еми за најбољи сценарио (2004) Награда Лоренс Оливије за најбољи нови мјузикл (2007) |
За разлику од својих савременика и најзначајнијих стваралаца у овоременом америчком позоришту чије се драмско изражавање често своди на минимализам у развијању тема и употреби језика, Кушнерове драме обухватају широко поље мотива тема и проблема. Померајући границе америчког лирског реализма у драми, који је обогатио на плану језика, књижевних алузија, историје, сложених тема и употребом маштовитих драмских поступака, Кушнер је створио упечатљив и оригинални драмски свет у чијем се средишту налазе актуелна и универзална друштвено-политичка питања.[2]
Иако је често довођен у везу са Клифордом Одетом и Артуром Милером, америчким драмским писцима либералне и леве политичке оријентације, он је пре свега наследник Бертолда Брехта. Његова драмска дела су идеолошки утемељена на марксизму и политичким идејама левице, док су естетски обликована у традицији Брехтове концепције епског театра. Пошто је Тони Кушнер Јеврејин, хомосексуалац, социјалиста и потомак досељеника из источне Европе, често се истиче да је његова личност микрокосмос различитих мањинских идентитета, те да је његово животно искуство било полазиште у приказивању различитих врста обесправљености у савременом свету.