Тријалетски масив
гребен у Грузији From Wikipedia, the free encyclopedia
Тријалетски масив (груз. ) се налази у Грузији и део је планинског венца Мали Кавказ. Простире се од Тбилисија до Боржомија, уз десну обалу реке Куре и чини вододелницу међу басенима њених притока Храми и Гуджаретисцкали.[1][2]
| Тријалетски масив груз. | |
|---|---|
 Поглед на Тријалетски масив | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Шави-Клде |
| Ндм. висина | 2.850 m |
| Координате | 41° 41′ 10″ С; 43° 30′ 50″ И 41° 41′ 10″ С; 43° 30′ 50″ И |
| Географија | |
  Тријалетски масив | |
| Државе |  Грузија |
| Геологија | |
| Старост стена | палеоген |
| Врста планине | вулкански ланац |
Тријалетски масив одваја средњи ток реке Куре од басена горњег тока реке Храми, у том делу се уздижу врхови Каракар и Арджевани и постепено се снижавају ка истоку. Последње узвишење се пружа у близини Тбилисија.[3] Од запада ка истоку пружа се дуж реке Куре, од села Минадзе на западу до ушћа реке Арагви у Куру код Мцхете на истоку.[1]
Дужина планинског венца износи око 150 – 200 km, а просечна ширина је износи око 30 km.[2][4] Највиши врх је Шави-Клде (Црна стена) висине 2850 m.[1][4][4] Други врхови овог планинског масива су Саквелосмта (2803 m), Арджевани (2757 m), Ортатави (2513 m), Кенчакаро (2320 m), Кваджвари (2280 m).[1]
.jpg)
Православни манастир Кватахеви је изграђен на ободу Тријалетског масива, у региону Унутрашњи Картли. Манастир се налази у клисури реке Кавтура, близу до села Кавтишеви и носи назив Успење Богородице. Недалеко од њега се налази град Каспи.[5]
Масив се састоји од седиментних и еруптивних стена.[4] У неким местима постоји локална магнетска аномалија. У западном делу масива магнетна деклинација је од −16 до +40 степени. У истом делу има доста термалних извора, посебно на северној падини.[1]
На југу, централни део Тријалетског масива граничи се са Џавахетским планинама, које због сурове климе називају „Грузински Сибир“. Ово суседство утиче на климу масива, па тако и на разноликост вегетације у различитим деловима масива. На западном делу масива, горња граница шума достиже до 2000 м надморске висине, а на источном - до 1600 м.[1] У неким деловима, климатски и геолошки састав планине доприноси развоју ксерофитних биљака, прилагођених животу на сушним местима.[3] Густе листопадне, четинарске и мешовите шуме расту само на северним падинама. Најчешће врсте дрвећа које се срећу су: храст, бука, граб, јела, бор и смрча.[1][2][5] На јужним падинама нема шума. Ту су заступљене субалпске и алпске ливаде.[1]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
