Јела

род зимзеленог четинарског дрвећа From Wikipedia, the free encyclopedia

Јела
Remove ads

Јела (лат. , по латинском називу беле јеле)[2] је род зимзеленог четинарског дрвећа из породице борова (). Обухвата 51 врсту[3] распрострањених у планинама северне хемисфере.[4] Род јела се дели у 10 секција, од којих су само две присутне у Европи и .

Укратко Јела Временски распон: Креда — данас, Научна класификација ...

Мушке цвасти су разнолико смештене у пазуху горњег дела прошлогодишње гране, док женске шишарке стоје усправно на гранама, а не висе са њих. Семе са крилом садржи смоне кесице. Ембрион са 4—10 котиледона. Основни број хромозома је n=12.

Remove ads

Опис

Јеле су високо зимзелено дрвеће пирамидалног хабитуса.[5] Зрела стабла јеле могу достићи висину и до 80 . Од осталих родова у породици борова јеле се разликују карактеристичним лисним ожиљком, начином повезивања листа (четине) са стаблом, као и карактеристикама шишарке. Најсроднији род је род кедрова. Четине јеле, за разлику од осталих четинара, су на доњем крају кружно проширене.

Мушке цвасти су ресолико смештене у пазуху горњег дела прошлогодишње гране, док женске шишарке стоје усправно на гранама, а не висе са њих.[5] Семе са крилом садржи смоне кесице. Ембрион са 4—10 котиледона. Основни број хромозома је =12.[3]

Remove ads

Ареал

Ареал рода јела простире се кроз суптропску, умерену и хладну климатску зону северне Земљине хемисфере. Центри диверзитета (највећи број врста) налазе се у источној Азији (падине Хималаја) и западним деловима Северне Америке. Сем ових, додатни центар распростирања рода је југоисточна Европа. Ареали појединачних врста се у овим областима преклапају, и између врста долази до хибридизације.[6]

Седам врста јела има реликтан карактер савременог ареала. На основу истраживања ових ареала и фосилних налаза, сматра се да је род јела настао средином креде, а да су на његово распростирање по северној хемисфери утицале орогенезе (издизања Алпа, Хималаја и Стеновитих планина), појава монсуна и ледена доба.[1]

Remove ads

Врсте јела (по секцијама)

Најстарији полен који се може приписати овом роду датира из касне креде у Сибиру, са записима о листовима и репродуктивним органима широм северне хемисфере од еоцена па надаље.[7]

Филогенија рода Abies[8][9]
(Pseudotorreya)

A. bracteata (Don) Poit.

(Religio)
section

A. mariesii Masters

A. amabilis (Douglas ex Loudon) Forbes

A. procera Rehder

Amabilis
section

A. magnifica Murray

Nobiles
section

A. concolor (Gordon) Lindley ex Hildebr.

A. jaliscana (Martínez) Mantilla, Shalisko & Vázquez

A. guatemalensis Rehder

A. hickelii Flous & Gaussen

A. flinckii Rushforth

A. vejarii Martínez

A. durangensis Martínez

A. religiosa (Kunth) von Schlechtendal & von Chamisso

A. hidalgensis Debreczy, Rácz & Guízar

A. grandis (Douglas ex Don) Lindley

A. lowiana (Gordon) Murray

Grandes
(Abies)
section

A. alba Miller

A. pinsapo Boiss.

A. cephalonica Loudon

A. nebrodensis (Lojac.) Mattei

A. nordmanniana (Steven) Spach

A. numidica de Lannoy ex Carrière

A. ×borisii-regis Mattf.

A. cilicica (Antoine & Kotschy) Carrière

Abies
section

A. lasiocarpa (Hooker) Nuttall

A. ernestii Rehder

A. balsamea (von Linné) Miller

Balsamea
section

A. firma Siebold & Zuccarini

A. sibirica Ledeb.

Sibiria
section

A. fanjingshanensis Huang, Tu & Fang

A. ziyuanensis Fu & Mo

series

A. kawakamii (Hayata) Itô

A. chensiensis van Tieghem

A. squamata Masters

A. beshanzuensis Wu

A. pindrow (Royle ex Don) Royle

A. recurvata Masters

A. fargesii Franchet

Squamatae
series

A. koreana Wilson

A. nephrolepis (Trautvetter ex Maxim.) Maxim.

A. holophylla Maxim.

A. sachalinensis (Schmidt) Masters

A. fabri (Masters) Craib

A. veitchii Lindley

A. fraseri (Pursh) Poiret

A. delavayi Franchet

A. densa Griffith

A. spectabilis (Don) de Mirbel

A. nukiangensis Cheng & Fu

A. ferreana Bordères & Gaussen

A. forrestii Coltm.-Rog.

A. georgei Orr

A. homolepis Siebold & Zuccarini

A. yuanbaoshanensis Lu & Fu

Spectabiles
Pseudopicea

Abies Sect. Abies

  • Abies alba (бела јела)
  • Abies borisii-regis (бугарска јела)
  • Abies cephalonica (грчка јела)
  • Abies cilicica (киликијска јела)
  • Abies nebrodensis (сицилијанска јела)
  • Abies nordmanniana (кавкаска јела)

Abies Sect. Amabilis

  • Abies amabilis (пацифичка јела)
  • Abies mariesii (мејрисова јела)

Abies Sect. Balsamea

  • Abies balsamea (балсзамаста јела)
  • Abies bifolia (јела са Стеновитих планина)
  • Abies kawakamii (тајванска јела)
  • Abies lasiocarpa (америчка субалпијска јела)
  • Abies sibirica (сибирска јела)
  • Abies fraseri (фрејзерова јела)
  • Abies koreana (корејска јела)
  • Abies nephrolepis (хинганска јела)
  • Abies sachalinensis (сахалинска јела)
  • Abies veitchii (вејчова јела)

Abies Sect. Bracteata

  • Abies bracteata

Abies Sect. Grandis

  • Abies concolor (дугоигличава или америчка бела јела)
  • Abies durangensis (дураншка јела)
  • Abies flinckii (халиска јела)
  • Abies grandis (џиновска јела)
  • Abies guatemalensis (гватемалска јела)
  • Abies mexicana (мексичка јела)

Abies Sect. Momi

  • Abies firma (моми јела)
  • Abies chensiensis (шенси јела)
  • Abies holophylla (манџуријска јела)
  • Abies pindrow (западнохималајска јела)
  • Abies ziyuanensis
  • Abies homolepis (нико јела)
  • Abies recurvata (мин јела)

Abies Sect. Nobilis

  • Abies magnifica (величанствена јела)
  • Abies procera (црвена јела)

Abies Sect. Oiamel

  • Abies hickelii (хикелова јела)
  • Abies religiosa (света јела)
  • Abies vejarii (вехарова јела)

Abies Sect. Piceaster

  • Abies numidica (алжирска јела)
  • Abies pinsapo (шпанска јела)

Abies Sect. Pseudopicea

  • Abies chengii
  • Abies delavayi
  • Abies densa (бутанска јела)
  • Abies fabri
  • Abies fanjingshanensis
  • Abies fargesii
  • Abies forrestii
  • Abies spectabilis (источнохималајска јела)
  • Abies yuanbaoshanensis
  • Abies squamata
Remove ads

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads