From Wikipedia, the free encyclopedia
Фатима бинт Мухамед ал-Фихрија ал-Курашија (арапски: فاطمة بنت محمد الفهرية القرشية),[1] позната као Фатима ал-Фихрија,[2] [3]арапскиња је заслужна за оснивање данашњег универзитета Ал-Каравин између 857. и 859. године нове ере, у Фесу, у северном Мароку. Основала је џамију, која је постепено постала универзитет, а њен утицај је у Европу стигао у средњем веку.[3] Универзитет Ал-Каравин се од стране Гинисове књиге рекорда и Унеска сматра једним од најстаријих универзитета на свету. Фатима ал-Фихрија позната је и по надимку „Мајка деце“ (أُمّ ٱلْبَنِين).[4][5] Умрла је око 880. године.[5][6] Њена прича данас је позната захваљујући Ибн Аби Зар'у, посебно зато што је Ал-Каравин био изложен великом пожару 1323. године, који је уништио све сачуване документе.[7] Пошто је први пут поменута много векова након њене смрти, њену причу је тешко поткрепити доказима, стога неки савремени историчари сумњају да је икада постојала.[8][9][10][11]
Фатима ал-Фихрија | |
---|---|
Пуно име | Фатима бинт Мухамед ал-Фихрија ал-Курашија فاطمة بنت محمد الفهرية القرشية |
Друга имена | Фатима ал-Фихри |
Датум рођења | око 800. године |
Место рођења | Керуан, Аглабиди, Абасидски калифат (данашњи Тунис) |
Датум смрти | око 880. године |
Место смрти | Фес, Идрисиди, (данашњи Мароко) |
Значајни радови | Универзитет Ал-Каравин |
Мало се зна о њеном личном животу, осим онога што је забележио историчар Ибн Аби Зар’ у 14. веку.[9] Фатима је највероватније рођена око 800. године нове ере, у граду Керуан, у данашњем Тунису.[6] Она је арапског курејшког порекла, па отуда "ал-Курашија". Њена породица била је део велике миграције у Фес из Керуана. Њен отац, Мухамед ал-Фихри, постао је успешан трговац у Керуану.[6] Ал-Фихрија је била удата, али су јој и муж и отац умрли убрзо након венчања. Када јој је отац умро, његово богатство наследиле су Фатима и њена сестра Маријам. Обе су биле добро образоване и проучавале су записе пророка Мухамеда.[3] Обе сестре основале су џамије у Фесу: Фатима је основала џамију Ал-Каравин, а Маријам џамију Ал-Андалузијин.[12] Ова идеја била је подстакнута чињеницом да су сви муслимани који су бежали, попут Фатиме и њене породице, окупљали имигранте који су били побожни, жељни учења и проучавања своје вере. Због великог броја миграната, дошло је до пренасељености и није било довољно простора, средстава или наставника за збрињавање свих.
Неки модерни историчари довели су у питање истинитости ове приче. Они сматрају да је прича о двеју сестара које оснивају џамије у Фесу највероватније легенда.[10][9][11] Савремени историчари такође сматрају да је Ибн Аби Зар релативно непоуздан извор.[9]
Историчар Роџер Ле Тоурну примећује да је савршени паралелизам две сестре и две џамије превише идиличан да би био истинит, самим тим вероватно и религијска легенда.[10] Џонатан Блум, научник исламске архитектуре, такође примећује малу вероватноћу истинитости ове приче. Он наводи да традиционална прича о оснивању џамије припада више миту него академској историји, а истиче да ниједан део данашњег универзитета није старији од десетог века.[11][13]
Један од највећих изазова традиционалној причи је натпис који је откривен током реновирања универзитета у 20. веку, а који је вековима био сакривен испод слојева малтера. Овај натпис, урезан на плочама од кедровог дрвета и написан куфским писмом, пронађен је на зиду изнад вероватног места првобитног михраба. Натпис, који је снимио и дешифровао Гастон Девердун, проглашава оснивање „ове џамије“ (арапски: „هذا المسجد“) од стране Давуда ибн Идриса (сина Идриса II који је владао овим регионом Марока у то време) у једанаестом месецу, 263. године по хиџри (јул–август 877. године нове ере).[14] Девердун је сугерисао да је натпис можда дошао из друге неидентификоване џамије, а да је премештен у каснијем периоду (вероватно у 15. или 16. веку), када је поштовање Идрисида поново оживело у Фесу и такве реликвије би имале довољно верског значаја да се поново користе у верске сврхе.[14] Међутим, научник Чафик Бенчкрун је недавно тврдио да је вероватније објашњење да је овај натпис оригинални темељни натпис саме џамије и да је био прикривен у 12. веку, непосредно пре доласка Алмохада у град.[9] На основу овог натписа и многих недоумица у вези са Ибн Аби Зар'овим наративом, он тврди да је Фатима ал-Фихрија врло вероватно личност из легенде, а не историје.[9] Тврдња да је универзитет основала Фатима ал-Фихрија је обавијена митом.[15] Универзитетска библиотека обновљена је и поново отворена 2016. године, привлачећи пажњу утицајних извора као што су Гардијан и Смитсоновски институт, који су тврдили да је библиотека најстарија библиотека на свету која непрекидно ради и да је основана од стране Фатиме.[16] Библиотека садржи више од 4.000 рукописа, укључујући рукописе Часног Кур'ана из деветог века нове ере и збирку најстаријих рукописа књига о хадисима. Према Иану Д. Морису, историчару раних исламских друштава, не постоје емпиријски докази који подржавају тврдње да је Фатима основала универзитет. Како је прича корисна за данашње дискурсе о женама у науци, у исламској историји, Морис закључује да спекулације које понављају савремени аутори „више говоре о садашњој вредности Фатиме као политичког симбола, него о самој Фатими као историјској личности“.[16]
Према Ибн Аби Зар'у, Фатима је новац који је наследила од оца искористила за изградњу џамије Ал-Каравин. Када је Фатимина заједница прерасла Ал-Каравин, удвостручила је њену површину куповином поседа око ње и припојивши њено земљиште џамији. Пројекат изградње надгледала је сама Фатима. Туниски историчар Хасан Хосни Абдел Вахаб у својој књизи „Чувене жене из Туниса", коју је написао двадесетих година прошлог века, приметио је: „Она се обавезала да ће користити само ресурсе са земљишта које је купила. Копала је дубоко у земљу, откопавајући жути песак и камен за употребу, како не би изазвала сумњу од других [за коришћење превише ресурса]“.[17] Историјски наративи мароканског историчара Абделхадија Тазија помињу Фатимин пост током периода изградње џамије, који се протегао до 263. хиџретске/876. године нове ере (период од око 18 година).[12] Џамију је назвала по имигрантима из њеног родног града Керуана.[18] Према предању, Фатимина сестра, Маријам, такође је основала сличну џамију у округу преко реке, отприлике у исто време (највероватније око 859. или 860. године), уз помоћ локалних андалузијских породица, која је постала позната као џамија Ал-Андалузијин (Џамија Андалужани).[12] Џамију је била стална добротворна установа након њене смрти. Чувена џамија Ал-Каравин постала је први верски институт и највећи арапски универзитет у Ал-Акса Магребу.[10][19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.