Франсоа Рабле
From Wikipedia, the free encyclopedia
Франсоа Рабле (франц. ; Шинон, Ендр и Лоара, око 1494—Париз, 9. април 1553) био је француски хуманиста, писац, лекар и монах. Први је велики француски прозаиста и један од најзначајнијих писаца француске ренесансе. У младости је био монах, фрањевац па бенедиктанац. Рано је показао интерес за античке језике (грчки, латински, хебрејски) и природне науке. Осумњичен да чита јеретичке књиге, напушта манастир (брлог лењости и похоте) и спријатељује се с истакнутим хуманистима.[1]