Хоризонт
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хоризонт (грч. ) или обзор, то јест обзорје, односно видокруг означава линију која раздваја небо и Земљу. У астрономском смислу разликујемо математички хоризонт и прави хоризонт. У астрономији, раван хоризонта јесте основна раван хоризонтског координатног система. Прави хоризонт је заправо теоријска линија, која се може посматрати са било којим степеном тачности само када лежи дуж релативно глатке површине као што је површина Земљиних океана. На многим локацијама ова линија је заклоњена тереном, а на Земљи може бити заклоњена и облицима живота као што су дрвеће и/или људске конструкције као што су зграде. Добијени пресек таквих препрека са небом назива се видљиви хоризонт. На Земљи, када се на море гледа са обале, део мора који је најближи хоризонту назива се изданак.[1]
Према подацима из 2021. године, скоро сви људи који су икада живели нису лично посматрали хоризонт било ког небеског тела осим Земљиног, са јединим изузецима оних Аполо астронаута који су путовали на Месец и на тај начин такође посматрали и лунарни хоризонт, осим земаљског хоризонта. Поред тога, хоризонти неколико других небеских тела у Сунчевом систему, посебно Марса, снимљени су свемирским бродовима без посаде лансираним са Земље. Осим тамо где је наведено, остатак овог чланка искључиво расправља о Земљином хоризонту.
Прави хоризонт окружује посматрача и обично се претпоставља да је то круг, нацртан на површини савршено сферног модела Земље. Његов центар је испод посматрача и испод нивоа мора. Његова удаљеност од посматрача варира из дана у дан због атмосферске рефракције, на коју у великој мери утичу временски услови. Такође, што су очи посматрача више од нивоа мора, то је хоризонт удаљенији од посматрача. На пример, при стандардним атмосферским условима, за посматрача са нивоом очију изнад нивоа мора за 1,70 m (5 ft 7 in), хоризонт је на удаљености од око 5 km (3,1 mi).[2] Када се посматра са веома високих позиција, као што је свемирска станица, хоризонт је много удаљенији и обухвата много већу област Земљине површине. У овом случају, хоризонт више не би био савршен круг, чак ни равна крива као што је елипса, посебно када је посматрач изнад екватора, пошто се Земљина површина може боље моделовати као елипсоид него као сфера.