From Wikipedia, the free encyclopedia
Хумка или курган је земљани или камени, већи или мањи вештачки – људском руком подигнути – брежуљак различите грађе, структуре и намене. Хумка је имала три главне сврхе: служила је за (1) становање, (2) сахрањивање, (3) осматрање. Из практичних разлога чешће се налази у низинским, него у горским крајевима.
У скоро сваком народу и култури постојао је неки вид хумки, тако да постоје многи називи за њих. Неки од назива (у оригиналној, нетранспонованој форми): енгл. , , рус. , хрв. , бошњ. , мкд. , рум. , пољ. , мађ. ; ир. , вел. , шкот. , порт. , швед. итд.
Хумке представљају етно-географски различиту културу од културе пирамида и зигурата, али им је намена слична, а делом се и епохално преклапају: када су у Египту или у Инка култури грађене пирамиде, у евроазијској степи су ницале њима аналогне гробнице од нагомилане земље и камена. Има чак и хумки – тумула – који су грађом налик на пирамиде, најтипичнији пример је Ахилова гробница у Тракији (југозападна област данашње Турске).
Хумка је збирни назив за надгробне и друге вештачке земљане купе полукружног вертикалног пресека, које налазимо претежно у равничарским крајевима. Хумке припадају посебној историјској епохи и карактеристика су одређених култура, понајвише праисторијских и античких. Обично је у њиховом центру гроб, а концепт је да га велика количина нанесене земље (делимично и камена) сачува од ометања и пљачкања. Пљачкање гробова и некропола је у стара времена била уобичајена пракса, тако да на жалост, ни мрви под хумкама висине 5-10 метара и широким 20-50 м колике су најкарактеристичније хумке нису могли да почивају у миру. Пљачкаши су у циљу да се домогну евентуалних гробних вредности вертикално сондирали хумке и на друге начине копали у њихову унутрашњост. Чак је био средњовековни период када је постојала посебна потражња за скривеним благом гробница и развила се читава "индустрија" организоване крађе гробних артефаката. Тако је много хумки трајно девастирано и гробови у њима оштећени или уништени. Похлепа и у већини случајева чиста знатижеља узрок је пропасти хумки и у данашњем модерном периоду.
На територији Србије постојао је велик број хумки - преко 1000 - али је од тога врло мали број сачувао свој првобитни изглед и садржај. Оне хумке које су остале нетакнуте веома су значајне данас за све области науке: за археологију њихов унутрашњи садржај актуелних предмета и оруђа, за историју оно што нам откривају о својим древним градитељима, за биологију и екологију њихов сачувани биљни покривач. Хумке у већини земаља, па и у Србији штити закон о заштити природе и делом закон о заштити културног наслеђа. На жалост у овом делу Европе до данашњег дана формално је заштићена само једна, а археолошки их је истраживано само неколико.
Према археолозима, а на основу антрополошких студија костура из кургана, представници степске културе су Панонску низију досегли већ у раном бакарном добу. Прадомовина прото-индоевропљана како се такође зову, била је западно од Урала, отворена подручја источне Украјине и јужне Русије према Кавказу, голе и непошумљене степе.[1] Сматра се да су до нас (у Подунавље) стизали заобилазећи Карпате са југа, а један део је мигрирао ка Западној Европи преко северних Карпата. Најпре су на територији данашње Украјине прешли Дњепар, а део који је кренуо ка северозападу пратио је реку Дњестар према изворишту на данашњој граници Пољске. У наше крајеве кургански народи стизали су преко Румуније, најпре у Банат, а тек потом су заузели Алфелд у Мађарској.[1] Један део је након преласка делте Дунава стигао и на подручје Бугарске. У исто време, између 3700–3300. п. н. е. десила су се кретања и у супротном правцу, ка Сибиру и далеком Истоку.[1]
Што се наших простора тиче, према дуго најприхваћенијем предлогу Милутина Гарашанина[2] време стизања степских народа догодило се усред Баденске културе, иако се његови ефекти већ могу јасно уочити и у ранијим слојевима. Према Газдапустаију (Gazdapusztai)[3] за стизање источно-степских народа у Карпатски басен има изгледа већ на крају Бодрогкерестур културе. Свеопште прихваћен став је Ечедијев (Ecsedy István)[4] који такође сматра да су први представници етничких група неолитске Средњи Стог 2. културе са територије Украјине стигли на наше подручје при крају периода Тисаполгар (мађ. ) културе.
У смислу антрополошке класификације, костури сахрањени у окер-гробове припадали су протоевропском робусном типу нордијских кромањонаца, тип потврђен и код нас. Ови антрополошки типови одступају од оних из гробова староседелаца и сигурно припадају досељеној номадској култури.
Питање које остаје отворено је у коликој мери су се досељеници мешали са локалним становништвом? Влада мишљење да су се нови досељеници из етничке групе "Древне Јамна-културе" тек након дуготрајне инфилтрације, на крају Бодрогкерестур културе (вероватно на почетку Баден културе или нешто раније) најпре настаниле у источној Мађарској.[4] Антрополошки материјал њихових гробова који је на подручју Мађарске и Румуније археолошки добро истражен доказује да до мешања у почетку није дошло, и да је инфилтрација била спор процес. Изгледа да мешање локалних староседелаца и група номада са истока је по први пут могло да се деси тек од краја Тисаполгар-бодрогкерестур културе.[5]
Назив | Изворни назив | Енглески назив | Држава | Локација | Тип | Материјал | Култура/народ | Историјски период | Век | Статус, белешка | Откриће/ископавања |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Шум-гора | рус. | Shum-gora | Русија | На подручју Батечког рејона Новгородске области | курган | земља, камен | Руси | средњи век | 8. век – 10. век | Силуета кургана се налази на грбу и застави Батечког рејона, општинске јединице Новгородске области. | 2002 (георадар) |
Шкодова гора | укр. | Usatove Kurgan | Украјина | У близини села Усатове, Одеска област | курган | земља | Праиндоевропљани | бронзано доба | 3. век п. н. е. | Курган се налази унутар великог гробља Усатовске облати. Обележен је металном таблом. | 1925 |
Каменица Тумул | алб. | Tumulus Korca | Албанија | Kamenicë | тумул | камен | Илири? | бронзано доба | 3. век п. н. е. (?) | Археолошко налазиште високог значаја | 1997-2007 (историја заштите) |
Курган Есик | Isik kurgani | Issyk Kurgan | Казахстан | Алмати | курган | камен | Скитска култура | гвоздено доба | 5. век п. н. е. | Једно од најбогатијих налазишта златних предмета курганске културе | 1970—до данас |
Кул-Оба курган | Kul-Oba | Kul-Oba burial mound | Русија | Керч (Иточни Крим) | курган | земља, камен | Скитска култура | бронзано доба | 4. век п. н. е. | 400-350. п. н. е., курган Пазирик-културе, богато археолошко налазиште | 1830 |
Јапанска пирамида | Yonaguni-jima Kaitei Chikei | Pyramid of Yonaguni, Yonaguni Monument | Јапан | Јапанско море | пирамида | камен | Мегалитска култура | неолит | 10. век п. н. е. | Локалитет стар 10.000-5000 год.; плато са здањем је потонуо 39 m испод мора, врх пирамиде је 5 m од површине, самтра се да је најстарије здање које је икада сачувано | 1987 |
Тумул ММ | Tumulus MM | Tumulus MM | Турска | Гордион | тумул | земља, камен | Фригија | гвоздено доба | 8. век п. н. е. | Традиционално гроб фригијског краља Мидаса | 1957 |
Гробница Цецилије Метеле | Caecilia Metella | Mausoleum of Caecilia Metella | Италија | Рим (Via Appia) | тумул | цигла, камен | Рим | гвоздено доба | 1. век п. н. е. | Римски кружни гроб изграђен од паљене цигле узидане смешом кречног малтера и праха теракоте. Сматра се да датира од 67. п. н. е. до краја владавине цара Августа. У касном средњем веку гробница је надограђена у замак. | 1839—do danas |
Златни курган | рус. | Gold Kurgan | Украјина | Пантикпаион на Криму (Керч) | курган | камен | Монголи | бронзано доба | 4. век п. н. е. | Један од ретких кургана са надсвођеним пролазом (ходником) који води до гроба | 1832 |
Тила Тепа | перс. ("Златни брег") | Tillya Tepe | Авганистан | Недалеко места Шибарган у северном Авганистану | тумул | земља | Скити | антика | 1. век п. н. е. | Археолошки налаз од више хиљада златних предмета, које чува Народни музеј у Авганистану. | 1969—1978 |
Августов маузолеј | лат. | Mausoleum of Augustus | Италија | Рим (Piazza Augusto Imperatore) | тумул | камен | Рим | антика | 1. век п. н. е. | Заштићено археолошко знамење. Римски кружни гробови су прављени на узор ранијих Етрурских тумула. | 1930—до данас |
Ситагрој | Sitagroi | Sitagroi settlement mound | Грчка | Северна Грчка | тел и некропола | камен | Античка Грчка | неолит | 5. век п. н. е. | 4500. п. н. е., иако је сама локација у североисточној Грчкој археолошко налазиште од 11. миленијума п. н. е. (од средњег неолита до раног бронзаног доба) | 1968 |
Ахилова гробница | тур. | Tumuli of Achilles | Турска | Троја-Сигеион, данас Ахилејон | тумул | камен | Античка Грчка | антика | 5. век п. н. е. | Ахилова гробница (по традицији) у Троји, на Сигејон-платоу | 1950—до данас |
Мамајев Курган | рус. | Mamayev Kurgan | Русија | Волгоград | курган | земља | Монголи | средњи век | 13. век | Гробница поглавара "Златне хорде", али упамћено као место најстрашније битке у историји, која се на овом кургану одиграла септембра 1942. | – |
Тумул Кукумела | Cucumella | Etrurian thomb „Cucumella” | Италија | Некадашња Етрурија, на подручју западне Италије | тумул | камен | Етрурци | антика | 4. век п. н. е. | Велика хумка са одаљама, необично слична великом тумулу Лидијског краља Алиатеса, у близини Сарда. Налази се у близини најмоћнијег етрурског града Волсинија (лат. Vulci), који се задњи покорио Риму. | 1878—до данас |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.