Персијски језик

Персијски ( — фарси) je један од западноиранских језика унутар индоиранске гране индоевропске језичке породице, и службени је језик Ирана, Авганистана (званично познат као дари од 1958),^[7] и Таџикистанa (званично познат као таџички од совјетске ере).^[8] Користи се и у неким другим регијама које су историјски биле персијанска друштва и које се сматрају делом Великог Ирана. Овај језик се пише персијским алфабетом, који је модификована варијанта арапског алфабета.

персијски
فارسی
Фарси написан персијским алфабетом (насталик)
Говори се у	Иран,[1] Таџикистан,[1] Авганистан,[1] Узбекистан, Ирак,[2] Русија,[3][4] Азербејџан,[5] Кувајт и Бахреин
Број говорника	45-60 милиона (2009)[5][6] (110 милиона укупно, укључујући оне којима је то други језик)[5] (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски индоирански западноирански југозападноирански персијски
Писмо	персијски алфабет, ћирилица (таџички)
Званични статус
Службени језик у	Иран  Авганистан  Таџикистан
Регулише	Академија за персијски језик и књижевност Академија наука Авганистана
Језички кодови
ISO 639-1	fa
ISO 639-2	per
ISO 639-3	fas
Распрострањеност персијског језика у свету:   Службени језик (Иран, Авганистан, Таџикистан)   Више од 1.000.000 говорника (Узбекистан)   Између 400.000 - 1.000.000 говорника (Турска, Ирак)   Између 100.000 - 400.000 говорника (Уједињени Арапски Емирати, САД, Катар, Саудијска Арабија, Пакистан, Израел, Бахраин, Канада, Русија, Кувајт)   Између 25.000 - 100.000 говорника (Немачка, Аустралија, Оман, Уједињено Краљевство, Француска, Сирија, Шведска, Јапан, Киргистан, Холандија)   Остале државе
Персијски језик у средњој Азији (дари и таџички)

Персијски језик се класификује као настављање средњоперсијског, званичног религиозног и књижевног језика Сасанидског царства, који је настављање староперсијског, језика Ахеменидског царства.^[9][10][11] Његова граматика је слична са многим савременим европским језицима.^[12] Персијски је добио своје име по престоници Ахеменидског царства, Персису (садашња покрајина Фарс), стога се назива и фарси.^[13] Особа која говори персијски се може назвати персофоном.^[14]

Процењује се да око 110 милиона људи широм света говори персијски, при чему језик има званични статус у Ирану, Авганистану, и Таџикистану. Вековима је персијски био престижни културни језик у другим регионима западне, централне, и јужне Азије у разним царствима базираним у тим регионима.^[15]

Персијски је имао знатан (превасходно лексикографски) утицај на суседне језике, а посебно на туркијске језике у централној Азији, Кавказу, и Анадолији, суседне иранске језике, као и јерменски, грузински, и индоаријске језике, посебно урду (који је у основи хиндустанског). Он је исто тако у извесној мери утицао на арапски, а посебно на бахрански арапски језик,^[16] али је исто тако позајмио знатан део свог вокабулара из њега након арапског освајања Ирана.^{[9][12][17][17][18][19][20][21]}

Са дугом историјом литературе у облику средњоперсијског пре ислама, персијски је био први језик у муслиманском свету да се пробије кроз арапски монопол над писањем, и писање поезије у персијском је успостављено као дворска традиција у многим источним дворовима.^[15] Неки од познатих радова персијске литературе су Шахнаме Фирдусија, радови Румија, Рубај Омара Хајама, Панђ ганђ Незами Ганџавија, Диван Мухамеда Хафиза и две мешавине прозе и стихова Саадија - Ђулистан и Бустан.

Класификација

Персијски је један од западноиранских језика унутар индоевропске породице. Други западноирански језици су курдски језици, гилански, мазендерански, талишки, и белуџиски. Персијски се класификује као члан југозападне групе међу западноиранским језицима, заједно са ахомским, кумзарским, и луријским језиком.^[22]

Име

Језик се назива фарси (فارسی) у Ирану и Авганистану; парси (پارسی) је старо име које је потиснуто, јер симбол за „п」 не постоји у арапском језику; таџички (наречје централне Азије) или дари (име језика у Авганистану).

Ово је списак најзначајнијих наречја персијског језика:

• западноперсијски језик (Иран)
• источноперсијски језик (Авганистан)
• таџички језик (Таџикистан)
• хазараги (Авганистан)
• ајмак (Авганистан)
• бухарски (Узбекистан)
• дехвари (Пакистан)
• дарвази (Авганистан)
• пахлавани (Авганистан)

Особине

Ирански језици, међу којима је персијски, припадају породици индоевропских језика. Историја иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари језик средњег доба и савремени језик.

Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индоевропске породице, а нарочито са словенским језицима поготово на синтаксичком плану. Такође, постоје многе сличности иранских језика, па и фарсија, са јужнословенским језицима.

Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода: староперсијски језик (језик Авесте и Даријевих натписа), средњоперсијски језик (пахлави) и новоперсијски језик, или само персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650. године н. е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, постајући изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току целог последњег миленијума, да образован говорник може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.

Када се говори о речима оријенталног порекла најчешће мисли на турцизме. У речнику страних ријечи др. Б. Клаића уз овај појам стоји следеће објашњење: „Турцизам: реч или израз турског порекла」. Међутим, треба додати да су турцизми заједнички назив за све речи оријенталног, дакле турског, персијског и арапског порекла, које су путем турског језика почеле продирати у словенске језике. Систематско ширење турцизама започело је доласком Османских Турака на Балкан и трајало је током више стољећа. На тај су се начин и многе речи изворно персијског порекла укорениле као турцизми.

Писмо

Главни чланак: Персијско писмо

Древно персијско писмо се назива пахлеви и блиско је јерменском писму.

Већи део модерног персијског језика записује се модификованим обликом арапског писма. Латиница се користи као помоћно средство у транскрипцији и информатичким технологијама. Таџички језик, који представља наречје персијског са извесним руским утицајима, пише се ћирилицом.

Абецеда персијског језика има 32 знака и још 3 посебна знака која то заправо и нису, него су различити правописни облици за слова, и у случају алефа, лигатура.

Граматика

Морфологија

Суфикси преовлађују персијском морфологијом, а број префикса је мали. Глаголи могу изражавати време и вид и конгруирају са субјектом у лицу и броју. У персијском језику нема родова па заменице нису означене родовима.

Синтакса

Уобичајене изјавне реченице имају облик „(С)(ПО)(О)Г」. Ово значи да реченице укључују могући субјекат, прилошку одредбу и објекат испред обавезног глагола. Ако је објекат специфичан онда је праћен речју „рā」 (rā) и иде испред прилошке одредбе: „(С)(О+rā)(ПО)Г」.

Глаголи

, пехлевијски глаголски корени

бити, перс. – конјугација:

 књижевни говорни сам, јесам   перс. hastam  hasam 
си,  јеси    перс. hasti   hasi 
је           перс. hast или ast -e 
смо, јесмо   перс. hastim  hasim 
сте, јесте   перс. hastid  hasid 
су,  јесу    перс. hastand hasand 

• дати, перс. , презентска основа: < средњоперс. презентска основа < староперс. презентска основа , именица:
• дерати, перс. , презентска основа:
• чамити, перс. , презентска основа:
• горити, перс. или , презентска основа: , именица
• хтети, перс. – конјугација:

хоћ(у)   перс. xāh(am)  
хоћ(еш)  перс. xāh(i) 
хоћ(е)   перс. xāh(ad) 
хоћ(емо) перс. xāh(im) 
хоћ(ете) перс. xāh(id) 
хоћ(е)   перс. xāh(and) 

• кушати, покушати, перс. , презентска основа:
• лајати, староперс. , презентска основа:
• лизати, перс. , презентска основа:
• написати, писати, перс. или , презентска основа: < пехлевијски перс. < староперс. префикс: + корен:
• њушити, новоперс. , презентска основа: < перс. презентска основа: < пехлевијски староперс. презентска основа: < староперс. презентска основа:
• пећи, староперс. , презентска основа: , < пехлевијски перс. глаголски корен
• поховати, перс. , презентска основа: , < пехлевијски перс. глаголски корен
• живети, перс. , презентска основа: < средњоперс. презентска основа: < староперс. , презентска основа:

Именице

• адрија, перс. : море, средњоперс. < староперс.
• Бог, староперс. < санскрит
• бан, авестијски < перс. : суфикс који значи чувар
• брат, перс. < средњоперс. < староперс.
• јесен, перс.
• колач, перс. (врста колача)
• кућа, перс. : мало насеље, староперс.
• говедар, перс. (: говедо, крава + : презентска основа од инфинитива )
• матер, перс. и средњоперс. < староперс.
• миш, перс.
• мозак, перс. < средњоперсијски < староперсијски
• нов, перс. < средњоперс. < староперс.
• обрва, перс. (у множини: )
• пазух, перс. (надлактица)
• пољубац, перс.
• стан, перс. (суфикс за место): обитавалиште, место, нпр. : земља Армена (Јерменија), : земља Узбека (Узбекистан)
• уши, перс. < средњоперс. < староперс.
• ветар, перс. < средњоперс. < староперс.
• жена, перс. и средњоперс. < староперс.
• зима, перс. zemestān: + суфикс за место, локацију < санскрит : снег, хладноћа (хималаји: стан снега, тамо где снег обитава)

Бројеви

• двеста, перс.
• један, перс. (књижевни), или (говорни) : један, комад нечега

српски	персијски	санскрт	авестијски
један
два
три
четири
пет
шест
седам
осам
девет
десет

Предлози

• из (од), перс.
• до, перс.

Придеви

• танак, перс.
• више, перс.
• знан, перс. < авестијски
• баштина, перс.

Суфикси

• -ар, перс. или : sufiks za zanimanje, kao u imenicama govedar, limar, itd. ili u persijskom , или итд.

Упитне заменице

• шта, перс. или , нпр. шта је? перс. (говорни)
• ко, перс. , нпр. ко је? перс. (говорни)

Упитни прилог

• куда, перс.

Месни прилози

• онде, перс. или
• овде, староперс.

Види још

• Википедија:Транскрипција са арапског и персијског језика