Чемерно (планина)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Чемерно је динарска планина у југозападној Србији, на левој страни Ибра, северно од Студенице. Издужен је у правцу северозапад-југоисток око 30 km. Његове стране рашчлањене су притокама Ибра и Студенице. У троуглу између ових река, преко пута Радочела, оивичен је реком Дубочицом и везом са Троглавом на северу, док побрђе на западној страни сеже ка Ивањици, где се границом може означити Лучка река, са притоком Осоничком реком.
Чемерно | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Смрдључ |
Ндм. висина | 1.579 m |
Координате | 43° 34′ 57″ С; 20° 25′ 33″ И |
Географија | |
Државе | Србија |
Масив | Динарске планине |
Група | Старовлашко-рашке планине |
Главни изразити гребенски правац, дужине око 20 km на правцу од истока ка западу, и са благим скретањем ка југоистоку и насељу Ушће, дели планину на северни и јужни део. На северној страни посебно је занимљиво село Бресник, са засеоцима смештеним по рашчлањеном терену, где су бројни потоци које сакупљају речице Дрсница и Колањ. Јужна страна карактерише се већим бројем разбијених насеља, а овде је посебно изражена долина Савошнице, притоке Студенице. Ту је село Савово, са засеоцима, источно је Ђаково, а западније су засеоци села Мланча.
Највиши врх је Смрдључ (1 579 m) на западној страни гребена. Успон до њега могућ је са северне стране планине, од Маглич града у долини Ибра, као и са јужне стране, из долине Студенице. Посебно је атрактиван правац са јужне стране, преко испоснице Светог Саве.
Вршни гребен је пашњак, док највећи део планине чине шумовити предели, нарочито у долинама потока и речица. Богатство вода омогућава бујну биљну вегетацију која је скровиште за дивљач. Шуме су мешовите у којој су пропланци са пашњацима и сточарске колибе. Дрвеће у правилу расте високо.[1]