Шарбановац (Бор)

From Wikipedia, the free encyclopedia

Шарбановац (Бор)map

Шарбановац је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 1.311 становника[1] (према попису из 2011. било је 1.624 становника).

Кратке чињенице Шарбановац, Административни подаци ...
Шарбановац
Thumb
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Становништво
  2022.Пад 1.311
  густина26 ст./
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 25″ С; 22° 05′ 01″ И
Временска зона (), лети ()
Апс. висина242 
Површина50,415 2
Thumb
Шарбановац
Шарбановац
Шарбановац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19373
19379
Позивни број030
Регистарска ознака
Затвори

Географија

Шарбановац је смештен у јужном делу града Бора, на обалама Шарбановачке реке, 15 километара од Бора, на магистралном путу Београд-Бор. Село је окужено мањим брдима и брежуљцима. Атар села се граничи на северу са Брестовцем и Злотом, на југу Оснићем и Савинцем, на истоку Метовницом, а на западу Сумраковцем. Осим Шарбановачке реке, значајна река је и Црни Тимок на југу атара.

У центру села Шарбановац, налази се Шарбановачка бања са више термоминералних извора сумпорне воде од којих један са топлом водом до 30оЦ.[2]

Село окружује неколико појата: Пађина маре (Велика падина), Фаца (Према сунцу), Огаша сак (Суви поток), Думбрава (Дубрава), Огашу Њестороњилор (Несторов поток), Огаша лу пунђул (Пунђилов поток) и Баба-Јона (Преко Тимока).[3]

Шарбановац је село у коме живи претежно влашко становништво. Од верских слава прослављају Тројице, Св. Илију и Св. Архангела. Већина мештана овог села је запослена у Бору.

У центру села су и дом културе, амбуланта, пошта, библиотека. Осморазредна основна школа која је део ОШ „Станоје Миљковић“ у Брестовцу и која има једно истурено одељење школе у реону Тимок је први пут почела са радом 1866. године, док је нова зграда школе изграђена 1966. године.

У селу се налази и православна црква Св. Тројица која је саграђена 1925.године.

Током летњих месеци, уређена плажа у реону Тимок, око 5 километара од центра села, на обали Црног Тимока је погодно место за риболов и купање.

Етимологија

Thumb
Уверење да је Петар Зајкић из Шарбановца издато 20. јануара 1888.

Назив потиче од влашке речи шарб што значи дивокоза или јелен, јер када су се мештани овог села досељавали приметили су крдо дивокоза и јелена око извора Шарбановачке бање.

У Турским пописима видинског кадилука из 1560 и 1586 год, у Црноречкој нахији која је имала највише насеља на царској Хасовини, помиње се да је Шарбановац имао 5 кућа.

Седамдесетих година шеснаестог века помиње се првобитно насеље које је створено на Селишту. У историјским записима који потичу из 18 века (1718-1739), још из времена Турске власти, ово место се помиње и под именом ”zerrovassina а под тим именом је забележено и у мапама Аустроугарске.

Легенда каже, (а то је касније прихваћено и као официјелно тумачење), због велике харачи тадашње становништво је масовно напуштало село идући тако ноћу уз Шарбановачку реку, наилазили су на велику маглу и испарења, а око извора је било крдо јелена и дивокоза. Видећи то, решили су да се настане баш на том месту, верујући да је то место најбоље за живот. Данас је на том месту центар села.[4]

Демографија

Према попису из 2022. у Шарбановцу живи 1.311 становник што је за 313 мање (-19,27%) у односу на попис из 2011. када је било 1.624 становника. У насељу има 1.138 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,64 година (47,99 код мушкараца и 51,29 код жена).[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 468 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80,[5] а према попису из 2002. у насељу има 555 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Више информација Демографија, Година ...
Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.793
1953. 2.783
1961. 2.758
1971. 2.684
1981. 2.437
1991. 2.161 2.137
2002. 1.836 1.872
2011. 1.624
2022. 1.311
Затвори
Више информација Етнички састав према попису из 2002.‍ ...
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Власи
 
953 51,90%
Срби
 
771 41,99%
Румуни
 
5 0,27%
Македонци
 
3 0,16%
Хрвати
 
1 0,05%
Југословени
 
1 0,05%
непознато
 
25 1,36%
Затвори
Више информација Година пописа, 1948. ...
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 621 625 629 644 627 573 555
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 110 129 79 86 63 53 29 5 0 1 3,31
Затвори
Домаћинства
Више информација Пол, Укупно ...
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 736 138 522 49 27 0
Женски 851 84 527 216 24 0
УКУПНО 1.587 222 1.049 265 51 0
Затвори
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Више информација Пол, Укупно ...
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 391 53 0 76 132
Женски 222 135 0 2 16
УКУПНО 613 188 0 78 148
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 16 8 19 4 39
Женски 0 0 16 7 2
УКУПНО 16 8 35 11 41
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 15 9 3 8
Женски 1 5 5 11 20
УКУПНО 1 20 14 14 28
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 5
Женски 2 0 0 0
УКУПНО 6 0 0 5
Затвори
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

Референце

Спољашње везе

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.