From Wikipedia, the free encyclopedia
Штимље (алб. ) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, на југу централног дела Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 7.255 становника.[lower-alpha 1]
Штимље | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовски |
Општина | Штимље |
Становништво | |
— 2011. | 7.255 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 26′ 00″ С; 21° 02′ 18″ И |
Временска зона | (), лети () |
Остали подаци | |
Регистарска ознака | UR |
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Штимље површине 1283 . Смештено је на 30 km југозападно од Приштине на главном магистралном путу који повезује главни град покрајине са Призреном и недалеко од развођа Црноморског, Егејског и Јадранског слива.
Само насеље је познато по једном од двораца српских владара у средњем веку који се налазе на простору око некадашњег Сврчинског језера. У њему је 1326. краљ Стефан Дечански (1322—1331) издао повељу Дубровчанима у вези царине коју су држали у Новом Брду. Године 1348. Цар Душан је обавезао мештане овог села да дају мед и восак његовој задужбини — цркви Светих Арханђела код Призрена. Недалеко од њега (10 југозападно) је подигнут и Топиловачки Град да би штитио дворац од кога данас нема назнака, док су остаци самог утврђења обрасли шумом. По турском попису из 1455. године село је имало 109 српских кућа и два попа.
Указом Краља од 21. јула 1927. године насеље је добило статус варошице.
Између 1920. и 1922. године на темељима цркве из средњег века је подигнута црква Светог Арханђела Михаила. Посвећена је српским ратницима изгинулим у Првом светском рату. Црква је тешко оштећена након рата на Косову и Метохији 1999. године, као и у мартовском погрому 2004. године. Након обнове коју је извршио УНЕСКО, у јуну 2012. године Албанци су поново уништили храм[1]. Овде се налази и Црква Светог Николе у Штимљу.
Овде се налази Институт у Штимљу, болница за душевне болеснике, једина таква установа на Косову и Метохији.[2]
Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Штимље.
Број становника на пописима:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.