Ампер
From Wikipedia, the free encyclopedia
У физици, ампер[1][2][3] (симбол: )[4][5] је основна СИ јединица која се користи за мерење електричне струје.[6][7][8] Садашња дефиниција, коју је усвојила девета Генерална конференција тежина и мера 1948. године, гласи: „један ампер је стална електрична струја која би, када би се одржавала у два права паралелна проводника, неограничене дужине и занемарљиво малог кружног пресека, који се налазе у вакууму на међусобном растојању од једног метра, проузроковала међу тим проводницима силу једнаку 2 × 10−7 њутна по метру дужине“. Дефиниција за ампер је истоветна фиксирању вредности пермеабилности у вакууму на 0 = 4π × 10−7 . Пре 1948, коришћен је такозвани интернационални ампер, дефинисан преко електролитичке стопе распадања сребра. Једнак је 0,99985 .
Ампер | |
---|---|
Информације о јединици | |
Систем | Међународни систем јединица (СИ) |
Јединица | Електрична струја |
Симбол | A |
Именован по | Андре-Мари Ампер |
Ампер је добио име по Андре-Мари Амперу, једним од главних који су открили електромагнетизам. Ампер се најтачније постиже користећи амперову равнотежу, али се у пракси добија преко Омовог закона од јединица за напон и отпор, волта и ома. Јединица количине наелектрисања, кулон, се дефинише у вези са ампером: један кулон је количина наелектрисања пренета струјом једног ампера у оквиру једне секунде. Пошто је струја стопа којим се наелектрисање креће по површини, а ампер мери струју, један ампер је једнак току једног кулона у секунди:
Пошто је кулон приближно једнак 6,24 × 1018 основног наелектрисања, један ампер је једнак: 6,24 × 1018 основног наелектрисања које се креће по површини у једној секунди. Користећи СИ дефиницију за конвенцијалне вредности Џозефсонове и фон Клицингове константе, ампер може да се дефинише као тачно 6,241 509 629 152 65 × 1018 основног наелектрисања у секунди.
Од редефинисања основних јединица СИ из 2019. године, ампер је дефинисан постављањем магнитуде елементарног наелектрисања на 6981160217663400000♠1,602176634×10−19 C (кулона),[6][9] што значи да је ампер електрична струја еквивалентна 7019100000000000000♠1019 елементарних набоја пролази сваких 7000160217663400000♠1,602176634 секунди. Пре редефинисања, ампер је био дефинисан као струја која би морала да се прође кроз 2 паралелне жице удаљене 1 метар да би се произвела магнетна сила од 6993200000000000000♠2×10−7 њутна по метру. Ранији CGS систем је имао две дефиниције струје, једну у суштини исту као СИ и другу која је користила електрични набој као основну јединицу, при чему је јединица наелектрисања дефинисана мерењем силе између две наелектрисане металне плоче. Ампер је тада дефинисан као један кулон наелектрисања у секунди.[10] У СИ, јединица наелектрисања, кулон, је дефинисана као наелектрисање које носи један ампер током једне секунде.