Електрични напон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Електрични напон, разлика електричног потенцијала, електрични притисак или електрична напетост, је разлика електричних потенцијала између две тачке у простору. Разлика у електричном потенцијалу између две тачке (тј. напона) у статичком електричном пољу је дефинисана као рад потребан по јединици наелектрисања да се покрене тестно наелектрисање између два места. У Међународном систему јединица, изведена јединица за напон се назива волт.[1] У СИ јединицама, рад по јединици наелектрисања изражава се као џул по кулону, при чему је 1 волт = 1 џул (рада) по 1 кулону (набоја). Службена СИ дефиниција за волт користи снагу и струју, при чему 1 волт = 1 ват (снаге) по 1 амперу (струје).[1] Ова дефиниција је еквивалентна шире коришћеним џуловима по кулону. Напон или разлика електричног потенцијала симболички се означава са ∆V, али чешће једноставно као V, на пример у контексту Омовог или Кирхофових закона.
Напон | |
---|---|
Уобичајени симболи | V , ∆V , U , ∆U |
СИ јединица | волт |
СИ димензија | M L2 T−3 I−1 |
Деривације из других квантитета | Напон = Енергија / наелектрисање |
Разлике електричних потенцијала између тачака могу бити узроковане електричним набојем, електричном струјом кроз магнетно поље, магнетним пољима која се мењају у времену, или неком комбинацијом ова три случаја.[2][3] Волтметар се може користити за мерење напона (или разлике потенцијала) између две тачке у систему; често се као једна од тачака користи заједнички референтни потенцијал као што је тло система. Напон може да представља или извор енергије (електромоторна сила) или изгубљену, кориштену или ускладиштену енергију (пад потенцијала).