област у Централној Африци коју контролише Леополд II од Белгије (1885–1908) From Wikipedia, the free encyclopedia
Слободна Држава Конго, била је дефакто приватни посед под контролом Леополда II од Белгије који ју је користио ради експлоатације ресурса (гума, бакар и други минерали).[1] Ова квази-држава постојала је од 1885. године до 1908. године на подручју данашњег ДР Конга. То подручје било је 76 пута веће од Белгије.
Године 1874, британски истраживач Хенри Мортон Стенли вратио се у Европу те привукао пажњу својим извештајима о богатствима крај реке Конго.[2]Берлинска конференција 1884. утврдила је сфере интереса колонијалних царстава у Африци а Леополд II је добио подручје Конга на своје располагање. Леополд II потрошио је огромних 20 милиона франака од 1885. године до 1890. године како би истерао арапске робовласнике и добио контролу над Конгом, тако да је у жељи за профитом који ће надокнадити његове губитке кренуо у неумољиво израбљивање тог подручја од богатства.[3]
Због изузетно бруталног поступања Белгијанаца са домороцима и отворене пљачке земље, Слободна Држава Конго стекла је негативну репутацију широм света, те ју је 1908. године укинула и припојила Белгија.[4][5]
Масовни губици живота надахнули су Џозефа Конрада приликом писања романа „Срце таме“. Винстон Черчил и Марк Твен били су неки од најзнаменитијих критичара оваквог колонијалног искоришћавања.[6] Експлоатација гуме и слоноваче у Конгу се заснивала на прислином раду што је за последицу имало смрт једног милиона радника у 20 година.[7] Радници који нису испунили задане квоте гуме су кажњавани сакаћењем, терорисањем, паљењем села и убиством.[8]Фредерик Вертам процењује да је популација Конга спала са 30 на 8,5 милиона становника у том раздобљу.[9]Адам Хохсчајлд не карактерише те смрти као резултат намерне политике геноцида, него више као резултат бруталног система присилног рада. Број погинулих током тог раздобља је непознат, но процене сежу од 5.000.000 до 10.000.000 жртава.[10][11]
Рано европско истраживање
Диого Као је путовао око ушћа реке Конго 1482. године,[12] што је довело до тога да Португалија полаже право на регион. До средине 19. века Конго је био у срцу независне Африке, пошто су европски колонијалисти ретко улазили у унутрашњост. Заједно са жестоким локалним отпором, прашума, мочваре, маларија, болест спавања и друге болести чиниле су окружење тешким за насељавање Европљана. Западне државе у почетку нису биле вољне да колонизују ово подручје у одсуству очигледних економских користи.
Стенлијево истраживање
Године 1876, Леополд II од Белгије био је домаћин Географске конференције у Бриселу, позивајући познате истраживаче, филантропе и чланове географских друштава да подстакну интересовање за „хуманитарни“ подухват за Европљане у централној Африци да „побољшају“ и „цивилизују“ животе аутохтоних народи.[13] На конференцији, Леополд је организовао Међународну афричку асоцијацију уз сарадњу европских и америчких истраживача и уз подршку неколико европских влада и сам је изабран за председавајућег. Леополд је користио удружење да промовише планове за освајање независне централне Африке под овом филантропским маском.
Хенри Мортон Стенли, познат по успостављању контакта са британским мисионаром Дејвидом Ливингстоном у Африци 1871. године, истраживао је регион 1876-1877, путовање које је описано у Стенлијевој књизи Кроз мрачни континент из 1878. године.[14] Пошто није успео да привуче британско интересовање у региону Конга, Стенли је преузео службу код Леополда II, који га је унајмио да помогне да се учврсти у региону и анексира регион за себе.[15]
Од августа 1879. до јуна 1884. Стенли је био у басену Конга, где је изградио пут од доњег Конга до Стенли Пула и покренуо пароброде на горњу реку. Док је истраживао Конго за Леополда, Стенли је склопио уговоре са локалним поглавицама и са домаћим вођама.[15] У суштини, документи су дали Леополду сва права на њихове делове земље. Уз Стенлијеву помоћ, Леополд је успео да преузме право на велику област дуж реке Конго и успостављене су војне поставе.
Кристијан де Боншам, француски истраживач који је служио Леополду у Катанги, изразио је гледиште према таквим уговорима које деле многи Европљани, рекавши: „Уговори са овим малим афричким тиранима, који се углавном састоје од четири дугачке странице од којих они не разумеју ни реч, а које потписују крстом да би имали мир и да би добили поклоне, заиста су само озбиљне ствари за европске силе, у случају спорова око територија. Они се не тичу црног суверена који их тренутно потписује."[16]
Fredric WerthamA Sign For Cain: A Exploration of Human Violence (1966), Adam HochschildKing Leopold's Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa (1998; new edition, 2006)
Ewans, Martin (2015). European atrocity, African catastrophe: Leopold II, the Congo Free State and its aftermath. London: Routledge. стр.41. ISBN978-1317849087. OCLC1014377418.
René de Pont-Jest: L'Expédition du Katanga, d'après les notes de voyage du marquis Christian de BonchampsАрхивирано фебруар 5, 2010 на сајту published 1892 in: Edouard Charton (editor): Le Tour du Monde magazine, website accessed 5 May 2007. Section I: "D'ailleurs ces lettres de soumission de ces petits tyrans africains, auxquels on lit quatre longues pages, dont, le plus souvent, ils ne comprennent pas un mot, et qu'ils approuvent d'une croix, afin d'avoir la, paix et des présents, ne sont sérieuses que pour les puissances européennes, en cas de contestations de territoires. Quant au souverain noir qui les signe, il ne s'en inquiète pas un seul instant."
Isidore Ndaywel è Nziem. Histoire générale du Congo: De l'héritage ancien à la République Démocratique.
Hochschild, Adam, King Leopold's Ghost, Pan (1999). 0-330-49233-0.
Pakenham, Thomas, The scramble for Africa, Abacus. (1991) 0-349-10449-2.
Alexander, Nathan G. „"E.D. Morel (1873–1924), the Congo Reform Association, and the History of Human Rights."”. doi:10.3366/brw.2016.0238. Britain and the World 9, no. 2 (2016): 213-235.
Ascherson, Neal, The King Incorporated, 1-86207-290-6, 1963.
Grant, Kevin, A Civilised Savagery: Britain and the New Slaveries in Africa, 1884–1926, Routledge (London, 2005). 0-415-94901-7
Johnston, George Grenfell and the Congo (two volumes, London, 1908).
Morel, E. D. (Edmund Dene), 1873–1924, E. D. Morel's history of the Congo reform movement; [edited by] Wm. Roger Louis and Jean Stengers, Oxford, Clarendon Press, 1968 (includes Morel and the Congo Reform Association, 1904–1913, by W. R. Louis and Morel and Belgium, by J. Stengers).
Ó Síocháin, Séamas: Roger Casement: Imperialist, Rebel, Revolutionary. Dublin: Lilliput Press, 2008.
Petringa, Maria, Brazza, A Life for Africa, AuthorHouse. (2006) 978-1-4259-1198-0
Rodney, Walter, How Europe underdeveloped Africa, Howard University Press. (1974) 0-88258-013-2
Roes, Aldwin (2010). „Towards a History of Mass Violence in the Etat Indépendant du Congo, 1885-1908”. South African Historical Journal. 62 (4): 634—70. doi:10.1080/02582473.2010.519937.
Stanard, Matthew G. Selling the Congo: A history of European pro-empire propaganda and the making of Belgian imperialism (U of Nebraska Press, 2012)
Ó Síocháin, Séamas and Michael O’Sullivan, eds: The Eyes of Another Race: Roger Casement's Congo Report and 1903 Diary. University College Dublin Press, 2004. 1-900621-99-1.
Stanley, Henry Morton, The Congo and the Founding of the Congo Free State (London, 1885)
Report of the British Consul, Roger Casement, on the Administration of the Congo Free State, reprinted in full in The eyes of another race: Roger Casement’s Congo report and 1903 diary edited by Seamas O Siochain and Michael O’Sullivan. Dublin, 2003.
The reports of the Congo Reform Association, particularly the "Memorial on the Present Phase of the Congo Question" (London, 1912).
The Congo Report of Commission of Inquiry (New York, 1906)