From Wikipedia, the free encyclopedia
(енгл. ) је један од најранијих електронских рачунара. За разлику од свог претходника, који је познат као , заснивао се на бинарном а не на декадном систему био је машина са ускладиштеним програмом и прва која је имала магнетне дискове.
Нацрт за је развијен пре него што је постао употребљив. Требало је да реши неке проблеме који су се појавили у току изградње рачунара . Ова машина је требало да има само десетину компонената од којих је био састављен , а да има сто пута већу меморију. Као и , и је изграђен на Пенсилванијском универзитету у лабораторији за балистичка израчунавања за потребе војске САД. Развили су га Џон Екерт и Џон Мочли којима се придружио Џон фон Нојман и тај нацрт је базиран на извештају који је фон Нојман објавио 1945.[1]
Уговор за изградњу новог рачунара је потписан априла 1946. са почетним буџетом од 100.000 долара и по том уговору уређај је назван . Главна брига у конструкцији је била успостављање равнотеже између поузданости и економичности. Коначан трошак је испао на крају ипак сличан рачунару , односно нешто мање од 500.000 долара; пет пута више од првобитне процене.
Рачунар је изграђен тако да има бинарну аритметику, са аутоматским сабирањем, одузимањем, множењем, дељењем и аутоматском провером са капацитетом меморије од 1.000 речи од 44 бита (касније је утврђена на 1.024 речи, према томе, дата му је меморија, у модерном изразу, од 5,5 килобајта).
Физички, рачунар је изграђен од следећих компонената:
За сабирање је било потребно 864 микросекунде а за множење 2900 микросекунде.
Рачунар је имао скоро 6.000 вакуумских цеви и 12.000 диоде, и трошио је 56 струје. Заузимао је 45,5 и тежио 7.850 . Потпуна посада оперативног особља износила је тридесет људи за сваку шесточасовну смену.
је испоручен Лабораторији за балистичка истраживања у августу 1949. После великог броја проблема који су били откривени и решени, рачунар је отпочео са радом 1951. али само у ограниченом обиму. Његово довршење је одложено због спора око права на патент између Екерта и Мочлија и Пенсилванијског универзитета. Ово је довело до тога да Екерт и Мочли оснују Екерт-Мочли Компјутерску Корпорацију (енгл. ) и поведу са собом већину инжињера.
До 1960. је радио преко 20 сати дневно. Добио је знатан број побољшања укључујући бушену картицу 1953. и додатну меморију у форми споријег магнетног добоша 1954.
је радио све до 1961. када га је заменио . За време свог радног века показао је да је поуздан и за своје време продуктиван.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.