![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Martin_Luther%252C_1529.jpg/640px-Martin_Luther%252C_1529.jpg&w=640&q=50)
Мартин Лутер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мартин Лутер ( ; Лутерштат Ајслебен, 10. новембар 1483 — Лутерштат Ајслебен, 18. фебруар 1546) је био оснивач хришћанске протестантске (лутеранске) цркве у Немачкој и један од вођа реформације, свештеник, професор моралне филозофије на Универзитету у Ерфурту и библијске егзегезе у Витенбергу.[1][2][3][4]
Мартин Лутер | |
---|---|
![]() Мартин Лутер | |
Датум рођења | (1483-11-10)10. новембар 1483. |
Место рођења | Лутерштат Ајслебен, Свето римско царство |
Датум смрти | 18. фебруар 1546.(1546-02-18) (62 год.) |
Место смрти | Лутерштат Ајслебен, Свето римско царство |
Потпис | |
![]() |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Lutherrose.svg/640px-Lutherrose.svg.png)
Лутер је одбио неколико учења и пракси Католичке цркве. Он је снажно оспорио католичку поглед на индулгенције. С његове тачке гледишта није било прихватљиво да се може купити новцем ослобођење од божје казне. Лутер је предложио академску дискусију те праксе и ефикасности опроштаја грехова у својих Деведесет пет теза из 1517. Његово одбијање да се одрекне свих својих списа на захтјев папе Лава 1520. године и Карла , цара Светог римског царства на скупштини у Вормсу 1521. године довело је до тога да га је папа изопштио и император осудио као одметника.
Лутерово схватање да спасење и стога и вечни живот се не могу зарадити добрим делима него се могу једино добити као бесплатан дар божје миолости путем верникове вере у Исуса као спаситеља од греха. Његова теологија је оповргавала ауторитет институције папе учећи да је Библија једини извор божанствености којим се открива знање од Бога[5][6] и супротставила се сецердотализму сматрајући да су сви крштени хришћани свето свештенство.[7] Сви они који се идентификују са овим схватањима, и свим Лутеровим ширим учењима, се називају лутеранима, мада је Лутер инсистирао на хришћанима или еванђелистима као јединим прихватљивим именима за особе које проповедају Исуса.
Његов превод Библије у вернакулар (уместо латинског) ју је учинио приступачнијом лаицима, што је догађај који је имао огроман утицај на цркву и немачку културу. Тиме је дата подршка развоју стандардизоване верзије немачког језика, додато неколико принципа уметности превода,[8] и подстакнуто је писање енглеског превода, Тиндејлове Библије.[9] Његове химне су утицале на развој певања у протестантским црквама.[10] Његов брак са Катарином фон Бора, бившом монахињом, је постао узор праксе свештенског брака, којим се дозвољава протестанском свештенство да ступе у брак.[11]
У два своја каснија рада, Лутер изражава антагонистичка гледишта према Јеврејима. У раду О Јеврејима и њиховим лажима позива да јеврејски домови и синагоге буду уништени, њихов новац конфискован, а слобода ограничена.[12] Осуђене од виртуално свих Лутеранских деноминација, те изјаве и њихов утицај на антисемитизам су допринели његовом контроверзном статусу.[13]