Poreč (oblast)

За друге употребе, погледајте Пореч (вишезначна одредница).

Пореч је област у источној Србији, заузима слив Поречке реке и средишњи део Ђердапске клисуре, док је на западу и истоку оивичена планинама Лишковац и Мироч. Најзначајније насеље ове области је Доњи Милановац, који се некада и звао Пореч.

Poreč
Поглед на Поречку област са планине Лишковац
Највећи градови	Доњи Милановац Рудна Глава
Држава	Србија
Регион	Источна Србија
Административна јединица	Општина Мајданпек Град Бор
Површина	702 km2
Становништво	10.290 (2011)

Пореч заузима површину од 702 km² и у њој живи 10.290 становника. Већину становништва чине Срби са 79%, а затим следе Власи са 18%.

Област је добила назив по Дунаву и његовим многобројним притокама, и још у 15. веку се спомиње под именом Пореч. Недалеко од Доњег Милановца, неких 15 км узводно, у близини села Бољетин, налази се једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта, Лепенски Вир. Најзначајније личности овог краја јесу Капетан Миша Анастасијевић, велики српски трговац и добротвор, и Стефан Стефановић Тенка, војвода Поречки и министар правде и просвете у кнежевини Србији.

Пореч се може поделити на две мање целине: Доњи Пореч (или само Пореч) и Горњи Пореч.

Доњи Пореч

Доњи Пореч обухвата доњи део слива Поречке реке и средишњи део Ђердапске клисуре. Насеља која припадају Доњем Поречу су Доњи Милановац, Клокочевац, Тополница, Мосна, Голубиње, Бољетин и Мироч.

Површина Доњег Пореча је 404 km². У њој према попису из 2011. живи 6.148 становника (према попису из 2002. живело је 7.851 становника). Етнички, становништво највише чине Срби (94%) и Власи (4%).

Горњи Пореч

Горњи Пореч обухвата горњи део слива Поречке реке где Поречка река прима и своје две најважније притоке, Шашку реку и Црнајку. Села која припадају Горњем Поречу су Рудна Глава и Црнајка у општини Мајданпек и Танда и Горњане у граду Бору.

Површина Горњег Пореча је 298 km². У њој према попису из 2011. живи 4.142 становника (према попису из 2002. живело је 4.872 становника). Иако су села ове области традиционално влашка, према попису из 2002. године 55% становништва се представило као Срби, а 42% као Власи.