Ђердапска клисура

Ђердапска клисура (рум. ; мађ. ; слч. ; тур. ; ; буг. ) је најдужа (100 km) и највећа клисура у Европи. Она формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској страни се налази национални парк Железна врата (рум. ), а са српске национални парк Ђердап.

Ђердапска клисура представља композитну (чине је наизменично 3 котлине и 4 клисуре) и антецедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:

Голубачка клисура
Љупковска котлина (названа по румунском селу Љупкова)
Клисура Госпођин вир
Доњомилановачка котлина
Клисура Казан
Оршавска котлина
Сипска клисура (добила име по месту Сип)
Влашка низија

Клисура је још и полигенетска, полифазна, попречна, дубока, лактаста и делом кањонска. Горњи део клисуре усекла је морска (језерска) отока Панонског мора која је отицала ка Понтијском мору. Нижи делови клисуре одговарају ерозији Дунава који је наследио отоку.

У Голубачкој клисури, са дна корита Дунава, дижу се остењаци. Љупковску котлину са јужне стране ограничава планина Шомрда. У клисури Госпођин вир има џиновских лонаца. У једном од њих измерена је дубина од 82 m што је једна од највећих речних дубина на планети. Са дна корита ове клисуре дижу се остењаци и прагови. Клисура Казан усечена је у старије и отпорније стене са скоро вертикалним странама. Она је најужа клисура у Ђердапу (150 m). У Великом Казану има дубоких џиновских лонаца (до 71 m) чија дна допиру испод нивоа мора. Корито Дунава у Сипској клисури је стеновито и пуно остењака. Од њих се састоји стеновита пречага Преграда. Целокупна клисура Ђердап добила је назив по једном делу Сипске клисуре.^[1]

У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.

Након изградње хидроелектране Ђердап, дошло је до подизања нивоа воде и тако је настало акумулационо Ђердапско језеро. Том приликом потопљени су многобројни веома важни археолошки локалитети, који спадају у најстарије у Европи.

Евидентирана културна добра са потопљеним локалитетима:

Ливадице(античко утврђење)
Брњица (римски преградни каструм)
Цезава (римски каструм)
Цезава (средњовековна некропола)
Салдум (римско и рановизантијско утврђење)
Зидинац (касноантички спецулум)
Козица (праисторијска насеља)
Босман (рановизантијско утврђење)
Госпођин Вир (античко и средњовековно налазиште)
Манастир – Госпођин Вир (праисторијско, античко и средњовековно налазиште)
Падина (насеље мезолита и старијег неолита)
Песаца (праисторијско насеље, античко утврђење и средњовековна некропола)
Стубица (насеље старијег неолита)
Велике Ливадице (праисторијско, античко и средњовековно насеље)
Мале Ливадице (насеље старијег гвозденог доба и античка осматрачница)
Клисура (насеље бронзаног доба)
Лепенски Вир (римска кула)
Лепенски Вир (праисторијска поткапина)
Катаринине Ливаде (насеље бронзаног доба)
Бољетин (римски и рановизантијски логор)
Бољетин (средњовековно насеље и некропола)
Власац (мезолитско насеље)
Равна (римско и рановизантијско утврђење)
Равна (средњовековно насеље и некропола)
Рибница (праисторијско и античко налазиште, средњовековно насеље и некропола)
Доњи Милановац – Велики Градац (римско и рановизантијско утврђење)
Мрфаја (комплекс праисторијских налазишта на потезу Поречке реке)
Поречка Река (сабирни центар за снабдевање римских трупа у Ђердапу)
Поречка Река (средњовековно насеље и некропола)
Мало и Велико Голубиње (праисторијско, римсковизантијско налазиште)
Пећка Бара (праисторијско, античко и средњовековно налазиште)
Хајдучка Воденица (праисторијска некропола)
Хајдучка Воденица (праисторијско насеље)
Хајдучка Воденица (касноантичко и рановизантијско утврђење)
Хајдучка Воденица (средњовековно насеље и некропола)
Бараце код Трајанове Табле (праисторијско и античко насеље)
Текија (римско утврђење – Трансдиерна)
Сип (касноантичко утврђење)
Косовица (римски мост)
Римски Пут кроз Ђердапску клисуру

Ђердап је видео и чувени путописац Евлија Челебија 1667: након што наведе разне теснаце и клисуре, "Демир капије", каже: "Од свих споменутих Демир Капија̄, највећа се мука мучи у овој Дунавској Демир Капији, у којој се сваке године разбију толике стотине бродова и подави толико тисућа људи!".^[2]

Некада се у Ђердапу ловила риба уз помоћ леса од прућа.^[3]

[1]

[2]

[3]

Ђердапска клисура

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand - on