Prženice
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Prženice su popularno jelo od hleba i jaja. Najčešće se služi za doručak. Ime ovog jela varira i na srpskome govornom području, ali i svetskom. U Banatu ih zovu kvašenice, u Bačkoj pofezne, moča ili bundaš kenjer (мађ. — „pahuljasti hleb”), na jugu Srbije ribanjke ili kriške, u Sremu i Bačkoj zavijače, u Mačvi rutavci, u Bosni pohovani hleb, a negde još i ciganski tost.[1]
 | |
 Mediji: Prženice |
Poznato je pod različitim nazivima u mnogim zemljama širom sveta. U Engleskoj prženice su poznate pod imenom (jajast hleb), u Španiji , u Francuskoj se javlja (stari hleb), a u Severnoj Americi (francuski tost).
U zemljama Evrope prženice se najčešće prave od starog hleba, jaja, malo mleka i soli. Zavisno od ukusa mogu se služiti slatke, sa šećerom ili džemom ili slane, sa sirom ili kiselom pavlakom.
Poreklo recepta nije poznato, mada se određena verzija pojavljuje u rimskom kuvaru iz veka koji se često pripisuje Apicijusu. Tu se zapravo kaže da se bajat hleb potopi u mleko i proprži da bi se rešio problem bajatog ukusa. Još jedna varijacija se pojavljuje u Srednjem veku pod nazivom . Tu se hleb potopi u mleko, proprži u ulju, uvalja u med i posluži. Slične varijante ovog jela se pojavljuju u raznim srednjovekovnim državama.
Hleb (obično se koristi stariji) iseći na kriške, u posudi izlupati jaja, posoliti i dodati malo mleka. Kriške hleba umakati u jaja i mleko, a zatim pržiti u ugrejanom ulju ili na puteru dok ne porumene sa obe strane.
Dodavanjem sitno iseckanog belog ili crnog luka u ulje doprinosi se ukusu slanih prženica, dok se za slatke prženice preporučuje dodavanje cimeta ili prah šećera u mleko.
U Srbiji prženice se često služe slane: sa puterom, pavlakom, kajmakom, jogurtom, sirom.... Mogu biti i slatke sa džemom, šećerom u prahu, čokoladom ili slatkim sirupom.
U Sjedinjenim Američkim Državama za pravljenje prženica neretko se koristi hleb karakterističan za pojedine regione ili etničke zajednice. U zapadnom i severozapadnom delu Amerike neki restorani ih pripremaju sa hlebom. U Njujorku, u okviru jevrejske zajednice, prženice se često prave uz pomoć peciva kao što su pletenice. U mnogim jevrejskim domaćinstvima tradicija je da se petkom uveče, početkom jevrejskog Sabata, na kraju večere sačuvaju ostaci nepojedenih pletenica i naprave prženice u nedelju ujutru.
U Kanadi, omiljeni preliv za prženice je javorov sirup. Punjene prženice predstavljaju dva parčeta istih punjenih sa bananama, jagodama ili nekim drugim voćem. Kao dodatak, možete ih posuti šećerom u prahu, puterom i javorovim sirupom.
U Engleskoj su poznate pod nazivima ili „ciganski tost“, ponekad se služe sa kečapom. Poznati pseudonim za prženice je i “” (nama poznato kao “slatkiš siromašnog viteza” gde se misli na prženice sa džemom). U Škotskoj se služe sa seckanim kobasicama u vidu sendviča.
U Australiji i na Novom Zelandu prženice se služe za doručak ili desert, prave se tako što se hleb ili baget iseče na kriške, a zatim potopi u mešavinu jaja, šećera i začina. Ponekad se serviraju sa bananama i prženom slaninom, prelivene javorovim sirupom.
U Honkongu prženice se zovu , zapadni tost. Naročito su popularne za vreme doručka i kao desert uz popodnevni čaj u honkoškom stilu zapadnih restorana. Prave se prženjem nagomilanih kriški hleba, umočenim prethodno u umućeno jaje ili soju. Serviraju se sa kriškom maslaca na vrhu, prelivenim medom ili zlatnim sirupom.
U Indiji se češće koristi slani nego slatki recept za prženice. Jaje se umuti sa mlekom, solju, zelenom ljutom papričicom i iseckanim crnim lukom. Hleb se umače u ovu mešavinu, a zatim se prži na ulju ili maslacu. Uz ovo jelo se često koristi kečap. U Šrilanci i Burmi, prženice se nazivaju Bombajskim tostom.
U Italiji se prženice srecu kao . Kod ovog recepta, kriška mocarele se stavi između dve kriške hleba, a zatim se sve to zajedno umače u jaja i posle peče. Mogu se posoliti, nisu slatke kao . Obično se prelivaju sa paradajz sosom. Kao ukrasi, dodaju se peršun, narendan sir, koji prave, zajedno sa paradajz sosom, tri upadljive trake - zelenu, belu i crvenu, boje italijanske zastave.
U Češkoj Republici, prženice se nazivaju smaženka.
U Grčkoj se prženice nazivaju αυγόφετες (kriške u jajima). Prave se od kriški bajatog hleba, potopljenog u mleko ili vodu da omekša, umočenog u jaja i prženog na ulju. Kao dodaci, koriste se cimet, šećer, sir...
U Španiji se nazivaju , i obično se prave za vreme posta. Prave se od debelih kriški hleba potopljenih u mleko ili vino, a zatim u jaja, prženih a zatim umočenih u med ili cimet. U Kataloniji su poznate kao .
U Portugaliji ih zovu ili , i obično se prave za vreme Božića. Prave se od kriški bajatog hleba potopljenog u mleko ili vodu da omekša, umočenih u umućena jaja a zatim pečenih na najmanjoj količini biljnog ulja, posutih šećerom ili cimetom i prelivenih sirupom od vode, šećera, štapića cimeta i limunove kore ili Port ili Madeira vinom. Najčešće se jedu za desert.
U Brazilu ih zovu . Recept je kao i u Portugaliji. Češće se koriste kod proslava rođendana, kao i za Božić, Novu Godinu...
U Nemačkoj, prženice nazivaju . Prave se od bajatog hleba kao brzo i jednostavno jelo. Služe se sa šećerom i cimetom, punjene džemom ili vanila sosom. Ponekad se omekšavaju sa vinom umesto sa mlekom - tada ih zovu .
U Holandiji i Belgiji ih zovu , a prave se od bajatog hleba sa jajima, mlekom i mešavinom šećera i cimeta, a zatim prže na maslacu. Obično se jedu za doručak ili za desert uz sladoled.
U Norveškoj i Danskoj ih zovu , a prave se sa mlekom i cimetom.
U bivšim jugoslovenskim zemljama se prave od krupnih krišaka hleba, a kao dodaci se koriste džem, sir...
U Rusiji ih zovu . Prave se od belog hleba, umočenog u mleko i jaja, a zatim prženog na ulju u tiganju. Jedu se slane. Za recept se više znalo pre Ruske revolucije.
U Mađarskoj ih zovu , a služe se kao jelo za doručak. Hleb se umače u mešavinu mleka, umućenih jaja, soli i bibera pre prženja. Najčešće se služe sa lukom i paradajzom, majonezom ili kečapom.
U Bugarskoj ih zovu . Služe se za doručak i omiljene su kod dece. Pripremaju se umakanjem bajatog hleba (beli hleb) u tanko testo od mleka, jogurta, jaja i malo brašna, a prže se na suncokretovom ulju dok obe strane prženica ne postanu zlatne. Kao dodatak koriste se med, šećer u prahu, beli Bugarski sir.
U Francuskoj, Belgiji, Nju Orleansu, Akadijani, Njufaundlendu i Kongu, prženice se nazivaju . Francuski tost je nazvan što znači „izgubljeni hleb“, u bukvalnom prevodu sa francuskog. Tako se zove zato što je to način da se ponovo upotrebi bajati ili „izgubljeni“ hleb. Stvrdnuti hleb se omekša umakanjem u mešavinu mleka i jaja, a zatim se peče. Hleb se seče pod uglom, a zatim umočen u mešavinu jaja, mleka, šećera, cimeta i vanile. Kriške se prže u tiganju na maslacu i tradicionalno služe posute šećerom u prahu i džemom sa strane. Alternativno, mogu se preliti sirupom.
U Nju Orleansu, je lokalna varijacija Francuskog tosta. Pravi se od bajatog francuskog hleba, ali na njuorleanski način. Hleb je sličan francuskom hlebu, ali ima krckaviju koru, a iznutra je svetliji. se jede za doručak u Nju Orleansu. U Francuskoj, se jede za desert.
U filmu Kramer protiv Kramera iz 1979. godine prženice su upotrebljene kao simbol skladnog porodičnog života, koji biva skrhan realnošću razvoda braka. U jednoj od scena filma, neposredno po iznenadnom odlasku supruge, Ted Kramer se po prvi put suočava sa svom odgovornošću koju podrazumeva podizanje malog deteta, u njegovom konkretnom slučaju sedmogodišnjeg sina Bilija. Naime, prvo jutro u odsustvu majke i supruge stavlja pred Teda prvi izazov, u kom Ted dramatično ne uspeva da ispuni jednostavnu želju svog sina – prženice za doručak.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
