The Economist
енглески седмичњак / From Wikipedia, the free encyclopedia
„Економист“ (енгл. ) је британски недељник намењен пословним људима, који се бави спољном политиком, на енглеском језику у власништву компаније Економист њузпејпер Лтд. који од 1843. излази и уређује се у Лондону.[2][3] Стално издавање почео је оснивач Џејмс Вилсон у септембру 1843. Због историјских разлога, „Економист“ себе реферише као новине, али свако штамапно издање се појављује на мањем сјајном папиру као код новинског магазина, а и „Екокономистов“ званични Јутјуб канал назван је „Економист магазин“.[4] Продаван је и изван граница Уједињеног Краљевства и сматран је једним од најутицајних и најчитанијих специјализованих листова.[5] У 2006-ој је пријављено да је његов просечни недељни тираж био 1,5 милиона примерака, од чега је више од половине продато у Сједињеним Државама.[6] Доноси информације из области економије и политике на нивоу целог света.
Тип | Недељни новински магазин |
---|---|
Формат | Магазин |
Власник | Економист груп |
Оснивање | Септембар 1843. |
Језик | Енглески |
Седиште | 25 Вестминстер Лондон Уједињено Краљевство |
Тираж | 1.574.803 (штампано издање); 100.000 (плаћени дигитални претплатници).[1] |
0013-0613 | |
Веб-сајт |
Издање припада Економист групи, од чега половина припада Пирсон ПЛЦ-у преко „Фајненшл тајмса“. Групи независних акционара, укључујући и многе чланове особља и Ротшилд банкарску породицу Енглеске,[7] припада остатак. Одбор повереника званично бира уређивача који не може бити отклоњен без његове дозволе. Око две трећине од 75 особља журналиста је из Лондона, иако „Економист“ тематски има глобални обим и глобално се истиче.[8]
„Економист“ тврди да „није економска хроника“.[9] Него пре има за циљ „учествовање у више надметања међу интелигенцијом, што гура напред, и отклањање безвредног, бојажљивог незнања које опструише наш напредак“.[10] Како наводе уредници, потребан је уреднички став о класичном и економском либерализму који подржава слободну трговину, глобализацију, слободну имиграцију, социјално либералне циљеве (као што су подржавање признања истополних бракова).
Магазин циља високо образоване читаоце и публику од којих су многи важни руководиоци или креатори политике.[11] Неки од „Економистових“ читалаца купују и елитне и масовне медије. Извршни директор новина описао је скорашње глобалне промене, које су први пут примећене 1990-их, а убрзане с почетком 21. века, као „ново доба масовне интелигнеције“.[12][13]