Toxoplasma gondii
From Wikipedia, the free encyclopedia
Toxoplasma gondii је паразитска протозоа (посебно апикомплексна) која изазива токсоплазмозу.[3] Пронађен широм свијета, T. gondii је способан да зарази практично све топлокрвне животиње,[4]:1 али мачке су једини познати стални (дефинитивни) домаћини у којима се паразит може подвргнути сексуалној репродукцији.[5][6]
Toxoplasma gondii | |
---|---|
Giemsa stained T. gondii tachyzoites, 1000× magnification | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Кладус: | Diaphoretickes |
Кладус: | SAR |
Инфрацарство: | Alveolata |
Тип: | Apicomplexa |
Класа: | Conoidasida |
Ред: | Eucoccidiorida |
Породица: | Sarcocystidae |
Потпородица: | Toxoplasmatinae |
Род: | Toxoplasma Nicolle & Manceaux, 1909[1] |
Врста: | T. gondii |
Биномно име | |
Toxoplasma gondii (Nicolle & Manceaux, 1908)[2] | |
Код глодара, T. gondii мијења понашање на начине који повећавају шансе глодара да буду плијен мачака.[7][8][9] Подршка овој „хипотези о манипулацији“ произилази из студија које показују да пацови заражени T. gondii имају смањену аверзију према мачјем урину, док инфекција код мишева смањује општу анксиозност, повећава истраживачко понашање и повећава губитак аверзије према предаторима уопште.[7][10] Пошто су мачке једини домаћини у којима се T. gondii може сексуално размножавати, сматра се да су такве манипулације понашања еволуционе адаптације које повећавају репродуктивни успјех паразита, јер ће глодари који не избегавају становање мачака вјероватније постати мачји плијен.[7] Примарни механизми Т. гондии-индукованих промена понашања код глодара дешавају се кроз епигенетско ремоделовање у неуронима који управљају релевантним понашањем (нпр. хипометилација гена повезаних са аргинин вазопресином у медијалној амигдали, који у великој мјери смањују аверзију предатора).[11][12]
Код људи, посебно одојчади и оних са ослабљеним имунитетом, инфекција T. gondii је генерално асимптоматска, али може довести до озбиљног случаја токсоплазмозе.[13][4] T. gondii може у почетку да изазове благе симптоме сличне грипу у првих неколико недјеља након излагања, али иначе, здрави одрасли људи су асимптоматски.[14][13][4] Ово асимптоматско стање инфекције се назива латентна инфекција и повезано је са бројним суптилним промјенама у понашању, психијатријским и личним промјенама код људи.[14][15][16] Промјене у понашању које се примјећују између инфицираних и неинфицираних људи укључују смањену аверзију према мачјем урину (али са дивергентним путањама према полу) и повећан ризик од неколико психијатријских поремећаја – посебно шизофреније и биполарног поремећаја.[17] Прелиминарни докази сугеришу да инфекција T. gondii може да изазове неке од истих промена у људском мозгу као оне уочене код глодара.[18][19][9][20][21][22] О многим од ових асоцијација се жестоко расправљало, а новије студије су показале да су слабе, закључно:[23]
У цјелини, било је мало доказа да је T. gondii повезан са повећаним ризиком од психијатријских поремећаја, лошом контролом импулса, аберацијама личности или неурокогнитивним оштећењем.
T. gondii је један од најчешћих паразита у развијеним земљама;[24][25] серолошке студије процјењују да је до 50% свјетске популације било изложено T. gondii и може бити хронично инфицирано са T. gondii; иако се стопе инфекције значајно разликују од земље до земље.[14][26] Процјене су показале да је највећа серопреваленција Имуноглобулин Г (ИгГ) у Етиопији, од 64,2%, од 2018. године.[27]