Unix
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јуникс (енгл. , заштићено као , IPA: ) је породица мултипроцесних, вишекорисничких рачунарских оперативних система који воде порекло од оригиналног Јуникс система развијеног 1970-их[1] у AT&T Беловим лабораторијама од стране групе програмера међу којима су се налазили Кен Томпсон, Денис Ричи и Даглас Мекилрој.[3]
Верзија оперативног система Јуникс | |
Програмер | Кен Томпсон, Денис Ричи, Брајан Кирнихан, Даглас Мекилрој, Џо Осана, Бел Лабс |
---|---|
Написан у | |
Радно стање | развија се |
Изворни модел | отворен код |
Пуштен у производњу | Развој је почео 1969. Први приручник објављен интерно у новембар 1971. (1971-11)[1] Објављен је изван Бел Лабса у октобар 1973. (1973-10)[2] |
Доступан на | енглески |
Тип језгра | монолитно језгро |
Лиценца | власничка |
Званични веб-сајт |
Овај систем се од свог настанка разгранао у мноштво система, како академских тако и комерцијалних, разних произвођача, укључујући Универзитет Калифорније, Беркли (BSD), Мајкрософт (Xenix), IBM (AIX) и Сан мајкросистемс (Соларис). Тренутни власник заштитног знака „Јуникс” је Отворена група. Само системи који потпуно задовољавају критеријуме Јединствене спецификације Јуникса носе назив „Јуникс”. Другим речима, Јуникс је скуп спецификација које један оперативни систем треба да има да би носио назив Јуникс. Дефиницију тих спецификација држи Отворена група. Обично су рађени за сервере и радне станице. Већина њих раде само на рачунарској опреми произвођача који је и направио ту верзију Јуникса.
Првобитно намењен за употребу унутар Бел Система, је лиценцирао Јуникс спољним корисницима током касних 1970-их, што је довело до низа академских и комерцијалних варијанти Јуникса заслугом разних произвођача укључујући Универзитет у Калифорнији, Беркли (), Мајкрософт (Ксеникс), Сан Мајкросистемс (/Соларис), (), и (). Почетком 1990-их, АТ&Т је продао своја права на Јуникс компанији Новел, која је затим продала своје Јуникс пословање Санта Круз Операцији () 1995. године.[4] Заштитни знак прешао је на , индустријски конзорцијум основан 1996. године, који дозвољава употребу знака за сертификоване оперативне системе који су у складу са јединственом спецификацијом Јуникса (). Међутим, Новел наставља да поседује ауторска права за Јуникс, што је потврђено и судским случајем (2010).
Јуникс системе карактерише модуларни дизајн који се понекад назива „Јуникс филозофија“. Према овој филозофији, оперативни систем треба да обезбеди скуп једноставних алата, од којих сваки обавља ограничену, добро дефинисану функцију.[5] Обједињени систем датотека заснован на инодима (Јуниксов систем датотека) и механизам комуникације међу процесима познат као „цеви“ служе као главно средство комуникације,[3] а љуске за скриптовање и командни језик (Јуникс љуска) се користе за комбиновање алата за обављање сложених радних токова.
Јуникс се разликује од својих претходника као први преносиви оперативни систем: скоро цео оперативни систем је написан у програмском језику Ц, што омогућава Јуниксу да ради на бројним платформама.[6]